Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksa Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetski klinički centar Srbije, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4617/23 od 19.10.2023. godine, u sednici održanoj 30.10.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4617/23 od 19.10.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4617/23 od 19.10.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2785/21 od 30.05.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom tužilje od 09.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete po osnovu razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od 01.04.2018. godine do 31.12.2018. godine, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, za period od aprila 2018. godine do marta 2021. godine, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, za period od aprila 2018. godine do marta 2021. godine, isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tuženog da se na strani tuženog kao umešači pozovu Republika Srbija-Ministarstvo finansija i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 89.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom sedmim izreke, tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4617/23 od 19.10.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2785/21 od 30.05.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke, a žalba tužilje i tužene u tom delu odbijene, kao neosnovane. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Odluke nižestepenih sudova su u skladu sa ujednačenom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenog na isplatu minimalne zarade tako da zarada koju zaposleni ostvaruje svojim radom ne može biti niža od minimalne zarade za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Cilj isplate minimalne zarade je da se obezbedi zaštita zaposlenih radi zadovoljavanja njihovih egzistencijalnih i socijalnih potreba, kao i članova njihovih porodica, što je predviđeno i Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 131. o utvrđivanju minimalnih nadnica i Preporukom broj 136. o utvrđivanju minimalnih nadnica.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403 stav 3 Zakona o parničnom postupku, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 14.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 4.738,44 dinara, pa ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković