U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac predsednika veća, Branka Stanića i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Arsić, advokat iz ..., protiv tuženog Park prirode „Mokra Gora“ d.o.o. Mokra Gora, koga zastupa Vera Baćković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1634/21 od 09.11.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1634/21 od 09.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 60/20 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog br. ../2015 od 15.01.2015. godine, a tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i prijavi je na sve vidove obaveznog osiguranja po osnovu radnog odnosa. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove postupka od 193.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1634/21 od 09.11.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP-a, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ukazivanjena na bitnu povredu iz tačke 12. navedenog člana i pogrešno utvrđeno činjenično stanje nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 01.01.2011. godine zasnovala radni odnos kod tuženog na poslovima BB vizitorskog centra park prirode Mokra Gora, a aneksom ugovora o radu od 11.06.2014. godine raspoređena je na radno mesto „VV“. Pobijanim otkaznim rešenjem od 15.01.2015. godine tužilji je otkazan ugovor o radu jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je bila raspoređena. U obrazloženju rešenja je navedeno da je usled smanjenog obima posla i promene organizacije rada u Parku prirode Mokra Gora d.o.o došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je tužilja bila raspoređena. Donošenju ovog rešenja prethodila je izmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 31.12.2014. godine, koji je u delovodnim knjigama zaveden pod brojem 1/2015 od 01.01.2015. godine, a izmene Pravilnika nisu objavljene na zvaničnom sajtu tuženog, na internet prezentaciji, već su istaknute na oglasnoj tabli tuženog istog dana, a skinute 10.01.2015. godine. U izmenama Pravilnika radno mesto „VV“ na kome je tužilja bila jedini izvršilac, nije sistematizovano, pa kako je tužilja invalid rada, a nije bilo slobodnog radnog mesta prema njenim preostalim radnim sposobnostima, to je prestala potreba za njenim radom. Tužilja je u vreme donošenja pobijanog rešenja bila na bolovanju. Nije sporno da tužilji nije dostavljeno upozorenje u smislu člana 180. Zakona o radu, a tuženi nije doneo program rešavanja viška zaposlenih, s obzirom na broj zaposlenih kojima je prestao radni odnos u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Upotrebna dozvola za hotel pribavljena je 2017. godine. Pre prestanka radnog odnosa tužilji je isplaćena otpremnina.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tužilji zakonito i u zakonito sprovedenoj proceduri otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Naime, u postupku je utvrđeno da izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 31.12.2014. godine, objavljenom na oglasnoj tabli u periodu od 01.01. do 10.01.2015. godine, radno mesto „VV“ nije sistematizovano, pa kako za tužilju koja je invalid rada, prema preostalim radnim sposobnostima nije postojalo drugo radno mesto na koje je mogla biti raspoređena, za njenim radom je prestala potreba. S obzirom na broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba (1), tuženi nije bio dužan da donosi Program rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 153. Zakona o radu, niti je bio u obavezi da tužilju upozori na postojanje razloga za otkaz u smislu člana 180. navedenog zakona.

Tužilja u reviziji ponavlja žalbene navode koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda, zbog čega je izostalo detaljno obrazlaganje ove presude u smislu člana 414. stav 2. ZPP, i odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić