Rešenjem tuženog broj 46/96 od 14.11.2011. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu od 21.03.2002. godine sa aneksom, zbog učinjene povrede radne obaveze, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, koja je predviđena članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog i članom 20. tačka 1. ugovora o radu. Naime, 18.10.2011. godine, u vreme kada je fiskalna kasa bila u kvaru, tužilja je žetone za korišćenje vc-a prodavala bez izdavanja pojedinačnih fiskalnih računa, a koja je u slučaju kvara fiskalne kase bila dužna da izdaje iz bloka pojedinačnih obrazaca fiskalnih računa. Tužilja je tom prilikom radila u noćnoj smeni kada je došlo do kvara na fiskalnoj kasi, tako da je na fiskalnom računu broj 32544 razdužila ukupno osam prodatih vc žetona, umesto izdavanja fiskalnog računa iz bloka za svaki žeton pojedinačno i kasnijeg razduživanja svakog pojedinačnog računa prilikom predaje pazara, zbog čega nije uspela da proknjiži novac od naplaćenih osam žetona, što je prihvatio da uradi kolega iz naredne smene. Pre donošenja spornog rešenja, tužilji je uručeno upozorenje zbog učinjene povrede radne obaveze, na koje upozorenje se tužilja izjasnila. Upozorenje je dostavljeno i sindikatu tuženog koji je dostavio svoje mišljenje.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja od 14.11.2011. godine o otkazu ugovora o radu, kao i za vraćanje na radno mesto.

Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog, kao povreda radne obaveze predviđeno je neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza, pri čemu se pod neblagovremenim izvršavanjem radnih obaveza smatra svako odstupanje od utvrđenih ili uobičajenih rokova za izvršavanje radnih obaveza, a nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza smatra se izvršavanje radnih obaveza pri čemu zaposleni ne pokazuje uobičajenu pažnju koja se očekuje od prosečnog zaposlenog i ne ponaša se kao dobar domaćin iako je morao biti svestan štetnih posledica takvog ponašanja, dok se pod naročito nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih obaveza smatra između ostalog i nepredavanje dnevnog pazara u roku od 24 časa po završetku rada.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja od 14.11.2011. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu, jer tužilja koja je bila zaposlena kod tuženog i obavljala poslove garderobera na autobuskoj stanici u N., svojom krivicom je učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, s obzirom da 18.10.2011. godine nije izdavala pojedinačne fiskalne račune, a koje je u slučaju kvara fiskalne kase bila dužna da izdaje iz bloka pojedinačnih obrazaca fiskalnih računa, već je žetone za korišćenje vc-a prodavala bez pojedinačnih fiskalnih računa, tako da je prilikom predaje pazara tužilja na fiskalnom računu broj 32544 razdužila ukupno osam prodatih vc žetona. Naime, kako je utvrđeno da je tužilja na ovaj način, svojom krivicom, učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, a koja je predviđena članom 6. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 20. tačka 1. ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je nastao otkazni razlog iz odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu. Imajući u vidu da je donošenju spornog rešenja prethodilo pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje joj je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, to je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. Zakona o radu.

U izloženom smislu, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, u kojima se ističe da obaveza izdavanja fiskalnih računa nije predviđena ugovorom o radu, niti jednim drugim aktom poslodavca za radno mesto garderobera, zbog čega i ne postoji odgovornost tužilje. U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilja svojom krivicom učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, a koja je predviđena Kolektivnim ugovorom tuženog. Pri tom su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da je na radnom mestu tužilje bilo vidno istaknuto obaveštenje koje se upravo odnosi na rad sa fiskalnim kasama, kao i način postupanja u slučaju kvara fiskalne kase, pri čemu je bez značaja isticanje tužilje da se u praksi drugačije postupalo, s obzirom da se radi o nepoštovanju imperativnih zakonskih normi.

Revizijske navode kojima se u pretežnom delu ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, čime se posredno osporava činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.