U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Staniša Stamenković, advokat iz ..., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik Miroslav Nešić, advokat iz ..., radi zaštite uzbunjivača, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1-uz 10/16 od 16.11.2016. godine, u sednici veća održanoj 22.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1-uz 10/16 od 16.11.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P-uz 3/15 od 15.07.2016. godine, ispravljenom rešenjem od 11.01.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tuženi sastavljanjem zapisnika o nerazduženoj drvnoj masi preko komisije kojom je rukovodio VV br. ... od 16.06.2015. godine kojim je utvrđen navodni manjak realizovane drvne mase od strane tužioca za period od januara 2014. godine do 11.03.2015. godine u odeljenjima … …, …, … i … u količini od 1.984,43 m3 u neto iznosu i navodno pričinjenoj šteti tuženom u iznosu od 4.846.990,16 dinara i donošenjem rešenja br. … od 29.07.2015. godine o otkazu ugovora o radu, kojim se otkazuje ugovor o radu br. ... od 01.03.2004. godine i aneks III ugovora o radu br. ... od 14.06.2013. godine zaključno sa danom 03.08.2015. godine zbog učinjene teže povrede radne obaveze iz člana 16. tačka 16 aneksa III ugovora o radu br. ... od 14.06.2013. godine i člana 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, preduzete štetne radnje prema tužiocu kao uzbunjivaču u preduzeću tuženog i pred državnim organima. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu na ime izgubljene zarade za avgust 2015. godine isplati 45.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate i na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da sud odobri privremenu meru kojom bi se odložila primena aneksa ugovora o radu br. ... od 04.11.2015. godine i aneksa ugovora o radu kojim je tužilac raspoređen na poslove … u … . Stavom petim izreke ukinuta je privremena mera odobrena rešenjem Višeg suda u Vranju P-uz 3/15 od 18.11.2015. godine. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 140.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1-uz 10/16 od 16.11.2016. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavovima drugom, trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tuženog za ukidanje privremene mere izdate rešenjem Višeg suda u Vranju P-uz 3/15 od 18.11.2015. godine.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede pravila postupka pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, s obzirom da se pravilo o oceni dokaza iz člana 8. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom primenjuje samo u situaciji kada se drugostepena odluka donosi posle rasprave održane pred tim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu … u ... . U toku 2012. godine, pored ostalih, područje … bilo je zahvaćeno požarom, što je izazvalo otpad drvne mase. Komisija tuženog, čiji je član bio tužilac, 13.03.2014. godine je sačinila zapisnik o proceni otpada i sortimentne strukture u odeljenjima po planu za 2014. godinu i sanaciju požarišta u ... . Tačkom 2. ovog zapisnika konstatovano je stanje u … u odeljenjima izdanačke bukove sastojine zahvaćene požarom 2012. godine gde je u julu 2013. godine projektovani otpad bio 20%, međutim, zbog promenjenog stanja u zdravstvenom pogledu i oštećenjima u vidu truleži i polomljenih stabala, sada je okularna procena otpada 50%. U martu 2015. godine kod tuženog je formirana Komisija u sastavu VV, GG i DD, sa zadatkom da provere operativna saznanja MUP, PU … o postojanju velikog manjka drvne mase na području ... . Komisija je sačinila izveštaj 11.03.2015. godine u kome su navedeni uočeni nedostaci,pa je nastavila sa radom putem formiranih radnih timova koji su izvršili premeravanje posečenih stabala. Upoređivanjem ukupno posečene drvne zapremine i realizovane (razdužene) drvne zapremine Komisija je utvrdila da je za 1.984,43 m3 manje evidentirana i naplaćena neto drvna zapremina, zbog čega je u finansijskom pogledu za 4.846.000,16 dinara umanjen prihod BB. Prema nalazu Komisije odgovorni za ovakvo stanje su ĐĐ (čuvar šume), tužilac (…) i EE (šef ...). Sve navedeno je sadržano u zapisniku tuženog br. ... od 10.06.2015. godine. Tužilac je 11.05.2015. godine pisanim putem izneo primedbe na rad Komisije i dostavio ih direktoru BB, dok je primedbe na sadržinu navedenog zapisnika, 26.06.2015. godine uputio i generalnom direktoru tuženog. Tužilac je 01.07. i 02.07.2015. godine sa drugim zaposlenima tuženog sačinio službenu belešku o stanju u … . Posle toga tužilac je usmeno izvestio Republičkog šumarskog inspektora ŽŽ o nezakonitom radu Komisije, zbog čega je 29.07.2015.godine izvršen inspekcijski nadzor. Tužilac i ĐĐ su se dopisom od 31.07.2015. godine obratili Republičkoj šumarskoj inspekciji za … u kome su naveli da na taj način vrše uzbunjivanje po predmetu lažnog zapisnika Komisije br. ... od 10.06.2015. godine. Rešenjem tuženog br. … od 29.07.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih zadataka, jer je omogućio šumsku krađu većih razmera, odnosno manju realizaciju drvne zapremine u količini od 1.984,43 m3, čime je prouzrokovana šteta poslodavcu. Rešenjem suda P-uz 3/15 od 18.11.2015. godine određena je privremena mera kojom je odložena primena rešenja od 29.07.2015. godine i tuženom naloženo da tužioca vrati na rad s tim da privremena mera traje do okončanja ovog postupka.Tužilac je vraćen na rad i sa tuženim je 04.11.2015. godine zaključio aneks ugovora o radu prema kome će obavljati poslove … u BB, a posle toga poslove … u … . U postupku P1 855/15 pred Osnovnim sudom u Vranju tužilac je tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 29.07.2015. godine, kao i aneksa ugovora o radu od 04.11.2015. godine.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili odredbe člana 2. tačka 1. i 7. i člana 12. stav 2. u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ br. 124/2014), kada su odbili zahtev tužioca za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem.

Zakon o zaštiti uzbunjivača je usvojen 25.11.2014. godine, stupio je na snagu 04.12.2014. godine, a primenjuje se od 05.06.2015. godine, s obzirom da je članom 40. propisano da se primenjuje po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.

Prema članu 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača „uzbunjivanje“ je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih razmera, dok je prema tački 7. istog člana „štetna radnja“ svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povređuje pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj.

Odredbom člana 12. stav 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača propisano je da je unutrašnje uzbunjivanje otkrivanje informacije poslodavcu.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača propisano je da uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo na sudsku zaštitu.

S obzirom na navedene zakonske odredbe, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nema osnova utvrđenje da je tuženi prema tužiocu preduzeo štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

Naime, cilj uzbunjivanja, odnosno otkrivanja informacije u smislu člana 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača je zaštita javnog interesa. Da bi se radnja preduzeta od nekog lica okarakterisala kao uzbunjivanje neophodno je da informacija koja se otkriva ukazuje da je ugrožen javni interes. U slučaju unutrašnjeg uzbunjivanja zaposleni otkriva poslodavcu internu informaciju koju je saznao kroz svoje radno angažovanje, a koja se odnosi na protivzakonito ili drugo neprihvatljivo postupanje unutar poslodavca od strane jednog ili više lica ili organa, s tim što ta informacija mora da se tiče javnog interesa, pri čemu je moguće da u tom postupku uzbunjivač ima i neki lični interes, ali to nije relevantno.

U konkretnom slučaju ne postoji radnja tužioca koja bi se kvalifikovala kao uzbunjivanje u smislu člana 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Naime, tužilac je u ovom postupku kao štetne radnje u smislu člana 2. tačka 7. navedenog zakona označio radnje tuženog: sastavljanje zapisnika br. ... od 10.06.2015. godine i donošenje rešenja br. … od 29.07.2015. godine. S obzirom da po logici stvari u vremenskom sledu radnji, štetna radnja prema uzbunjivaču može biti preduzeta samo posle radnje uzbunjivanja, to bi u ovom slučaju značilo da je tužilac radnju uzbunjivanja preduzeo pre 10.06.2015. godine. Međutim, nije. Pre 10.06.2015. godine tužilac je direktoru BB uputio primedbe na rad komisije na terenu, zajedno sa još tri zaposlena, a ovaj dopis - primedbe ima datum 11.05.2015. godine i u celosti se odnosi na stanje na terenu u … koje su oni (podnosioci) utvrdili 05.05. i 07.05.2015. godine, sve u vezi ranijeg izveštaja Komisije tuženog od 11.03.2015. godine i njenog kasnijeg rada. U dopisu – primedbama od 11.05.2015. godine ne pominje se eventualno delovanje tužioca kao uzbunjivača, niti se to pominje u dopisu tužioca od 26.06.2015. godine u kome su date primedbe na zapisnik br. ... od 10.06.2015. godine, kao ni u službenim beleškama od 01. i 02.07.2015. godine koje je sačinio tužilac sa drugim zaposlenima, već se tek u prijavi od 31.07.2015. godine, koju su podneli tužilac i ĐĐ, navodi da je reč o uzbunjivanju po predmetu „lažnog zapisnika komisije br. ... od 10.06.2015. godine“. Ova prijava je upućena Republičkoj šumarskoj inspekciji – …, gde je primljena 03.08.2015. godine, iako je Republički šumarski inspektor ŽŽ u prisustvu tužioca, ĐĐ i EE – 29.07.2015. godine izvršio inspekcijski nadzor o stanju u … o čemu je sačinjen zapisnik koji su svi potpisali.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, radnje koje je tužilac preduzimao nisu radnje uzbunjivanja u smislu člana 2. tačka 1. Zakona o zaštiti uzbunjivača, već su u pitanju radnje tužioca kao reakcija na nalaze i ocene radnog tela tuženog(komisija formirana odlukom od 06.03.2015. godine) u kojima je tužilac izričito apostrofiran kao lice odgovorno za štetu pričinjenu tuženom (zajedno sa ĐĐ i EE). Kako je osnovni uslov za pružanje sudske zaštite da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem, a ne u vezi sa njegovim ličnim statusom ili drugim njegovim pravima, a kako je u konkretnom slučaju tužilac tek u prijavi od 31.07.2015. godine naveo da postupa kao uzbunjivač (i u njoj navodeći da nema njegove odgovornosti), dakle, posle zapisnika od 10.06.2015. godine i rešenja od 29.07.2015. godine, to nema osnova za utvrđenje da su to štetne radnje preduzete prema njemu kao uzbunjivaču u smislu Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Osim toga, za ocenu osnovanosti tužbenog zahteva u ovom postupku irelevantna je tvrdnja tužioca da je radnju uzbunjivanja preduzeo posredno preko samostalnog referenta za ... ZZ, koji je 07.04.2015. godine uputio dopis direktoru BB i preko predsednika sindikata II, koji je 04.05.2015. godine uputio Inspekciji rada prijavu protiv direktora BB JJ i predsednika komisije VV. Oba dopisa su u vezi bezbednosti radnika koji rade sa komisijom na terenu na područjima koja su minirana. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano je revizijsko ukazivanje da su to radnje uzbunjivanja koje je preduzeo tužilac tako što je ova lica usmeno obavestio o navedenom u dopisima. Naime, radnju uzbunjivanja mora da izvrši uzbunjivač, a pitanje da li su II i ZZ povezana lica u smislu člana 6. Zakona o zaštiti uzbunjivača (koja imaju pravo na zaštitu zbog povezanosti sa uzbunjivačem) nema značaja za ishod ovog postupka.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić