Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac dr AA je lekar specijalista transfuziolog zaposlen u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine. Prof. dr BB je rešenjem Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine od 26.02.2014. godine imenovana za direktora tog zavoda. Tužilac je na osnovu ugovora o radu od 26.04.2012. godine, aneksa ugovora od 16.08.2013. godine i odluke od 16.08.2013. godine bio postavljen na dužnost pomoćnika direktora za ... u istom zavodu. Na sednici Upravnog odbora Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine održanoj 26.09.2014. godine predsednica Upravnog odbora VV je predložila članovima da se na glasanje stavi predlog za povećanje zarade direktorki zavoda dr BB u iznosu od 30% uz obrazloženje da je direktorka kao lekar imenovanjem za direktora zavoda izlazi iz dežurstava što joj umanjuje prihode. Upravni odbor zavoda je na sednici održanoj 28.09.2014. godine jednoglasno doneo odluku o uvećanju zarade direktorki od 30% počev od 01.09.2014. godine. Tužilac se 02.06.2015. godine u elektronskoj formi obratio Agenciji za borbu protiv korupcije zahtevom za zaštitu uzbunjivanja i opisom slučaja koji je vezan za isplate koje je Zavod za transfuziju krvi Vojvodine izvršio dobavljaču „GG“ DOO zbog sumnje da se navodno radilo o dogovorenoj isplati u kojoj je zavod odlukom direktorke isplatio dobavljaču „GG“ glavnicu duga, a da je iznos kamate direktorka zadržala za sebe. Agencija za borbu protiv korupcije je 27.08.2015. godine obavestila tužioca da nije nadležna da postupa u vezi sa njegovom predstavkom od 02.06.2015. godine već ju je prosledila Višem tužilaštvu u Novom Sadu koje je 29.09.2015. godine uputilo zahtev tužiocu da je dopuni radi opisa radnje eventualnog krivičnog dela. Tim povodom se tužilac 09.10.2015. godine obratio Upravnom odboru zavoda, a 16.10.2015. godine Nadzornom odboru zavoda radi dostavljanja informacije vezanih za isplatu duga dobavljaču DOO „GG“. Tužilac je 24.09.2015. godine uputio dopis Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu zaštitu pokrajinskom sekretaru prof. DD u kome je između ostalog, naveo i postavio pitanje oko upotrebe službenog vozila od strane direktorke Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine i vanrednog povećanja zarade ovoj direktorki. Zatim je 16.10.2015. godine uputio dopis Nadzornom odboru tuženog zavoda koji između ostalo, sadrži i zahtev za obrazloženje po osnovu kog normativnog akta je Upravni odbor zavoda imao pravo da direktorki vanredno poveća platu i ko je direktorki dozvolio upotrebu službenog vozila. Upravni odbor je na sednici održanoj 17.12.2015. godine između ostalog, raspravljao o potrebi donošenja Pravilnika o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja, a zatim doneo jednoglasnu odluku kojim je doneo takav pravilnik i dostavio Upravnom odboru kao radni materijal. Na istoj sednici je raspravljano i o odluci o vanrednom uvećanju zarade direktorki. Na predlog predsednice Upravnog odbora, Upravni odbor je jednoglasno doneo zaključke da se do naredne sednice pripremi i dostavi Pravilnik o kriterijumima i postupku za isplatu uvećane plate – stimulacije, Pravilnik o uslovima i načinu korišćenja službenih vozila zavoda i zadužen direktor Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine da postupi po ovim zaključcima. Kako je na istoj sednici utvrđeno da nema osnova za povećanje plate direktorki, to je Upravni odbor jednoglasno doneo odluku kojom je ukinuo prethodnu odluku o uvećanju zarade direktorki koja je postala konačna danom donošenja rešenja. Agencija za borbu protiv korupcije je 08.02.2016. godine uputila odgovor dr AA vezano za njegovu predstavku povodom koje je Agencija zatražila od Ministarstva finansija, Odeljenja za budžetsku inspekciju da proveri osnovanost navoda iz predstavke. To Ministarstvo je uvrstilo Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u predlog programa i plana rada budžetske inspekcije za 2016. godinu. Tužilac je 13.02.2016. godine Agenciji za borbu protiv korupcije podneo predstavku protiv direktorke zavoda u kojoj je dao opis slučaja prema kome direktorka vrši zloupotrebu službenog položaja u vidu povećanja plate na koji način je oštetila Zavod za transfuziju krvi Vojvodine za 379.759,99 dinara kao i da je vršila zloupotrebu vezano za upotrebu službenog vozila, jer iako je imala vozača u isto vreme je primala putne troškove ili GSP markicu. Tužilac se 09.02.2016. godine obratio molbom direktorki zavoda da mu odobri prisustvo o javnoj raspravi o predlogu novog Zakona o transfuziološkoj delatnosti koja se istog dana održavala u Beogradu, na koju mu je odgovoreno da mu neće biti udovoljeno jer je već prisustvovao javnoj raspravi u vezi nacrta ovog zakona, kao i da je njegovo radno angažovanje neophodno u zavodu zbog čega nema potrebe za prisustvom na javnoj raspravi u Beogradu.

Tuženi Zavod za transfuziju krvi Vojvodine je 05.02.2016. godine doneo Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji poslova ovog Zavoda koji je stupio na snagu 19.02.2016. godine. Na ovaj Pravilnik je Ministarstvo zdravlja u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru dalo saglasnost dana 05.02.2016. godine. Prema ovom pravilniku brisano je radno mesto sa nazivom pomoćnik direktora za ... . Zbog toga je direktorka tuženog 19.02.2016. godine donela rešenje kojim se zaposleni doktor AA razrešava dužnosti pomoćnika direktora za ... koja odluka stupa na snagu danom donošenja. Istog dana tužiocu je dostavljeno obaveštenje – ponuda uz aneks ugovora o radu o razlozima za aneks u kome je sve to navedeno. Aneks ugovora o radu između poslodavca i zaposlenog zaključen je 23.02.2016. godine kojim se brišu poslovi radnog mesta pomoćnika direktora za ..., menja se koeficijent radnog mesta za isplatu i obračuna zarade tako da sada glasi 29,82 i primenjuje se od 19.02.2016. godine. Rešenjem Pokrajinske vlade od 28.02.2018. godine direktorki BB je prestala dužnost direktora Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine zbog isteka mandata.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužioca.

Prema Zakonu o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“ broj 128/14) uzbunjivanje je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu kao i radi sprečavanja štete velikih razmera (član 2. tačka 1). Pravo na zaštitu uzbunjivača propisano je članom 5. po kome uzbunjivač ima pravo na zaštitu u skladu sa zakonom ako: 1) izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan zakonom; 2) otkrije informacije iz člana 2. tačka 1. ovog zakona u roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje a najkasnije u roku od 10 godina od dana izvršenja te radnje; 3) bi u trenutku uzbunjivanja na osnovu raspoloživih podataka u istinitost informacije poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač. Članom 12. istog zakona propisane su vrste uzbunjivanja. Po navedenoj odredbi uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje ili uzbunjivanje javnosti. Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacija poslodavcu. Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacija ovlašćenom organu. Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja putem interneta na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti dostupnim javnosti.

Iz citiranih odredbi proizlazi da uzbunjivač ostvaruje pravo na zaštitu ako dokaže da je otkrio informaciju o uzbunjivanju u roku od godinu dana od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje.

U konkretnom slučaju, tužilac je dopisima poslatim na razne adrese ukazivao da direktorka zavoda prima neosnovano uvećanu platu i da zloupotrebljava službenu upotrebu vozila. Do povećanja plate došlo je na sednici Upravnog odbora 26.09.2014. godine, ali se tužilac u toku postupka nije mogao izjasniti o datumu saznanja za ovo povećanje, pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da onda to najranije može biti dan posle sednice Upravnog odbora odnosno 27.09.2014. godine. U pogledu ovih okolnosti tužilac je podneo predstavku Agenciji za borbu protiv korupcije (spoljašnje uzbunjivanje) ali u toku postupka nije dokazao datum njenog slanja i dostavljanja, zbog čega su nižestepeni sudovi pravilno zaključili prema odgovoru Agencije tužiocu 08.02.2016. godine da je ova predstavka mogla biti napisana najranije 25.12.2015. godine, što sve upućuje na zaključak da je to duže od godinu dana od dana donošenja odluke o uvećanju zarade direktorki.

U pogledu zloupotrebe prava na korišćenje službenog vozila, tužilac je izjavio da je za ovu okolnost znao od samog početka po stupanju na dužnost direktorke (26.02.2014. godine) a dopis Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo i socijalnu zaštitu uputio je 24.09.2015. godine. S obzirom da je tužilac propustio rokove propisane zakonom, to ne može ostvarivati pravo na zaštitu u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Zbog toga nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić