Protiv presude drugostepenog suda, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Vrhovni Kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 72/11... 18/20), pa je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. istog zakona i našao da je revizija osnovana u pobijanju drugostepene presude, osim u delu kojim je kao nedozvoljena odbačena žalba tužioca protiv prvostepene presude.

Revizija tužioca izjavljena protiv rešenja sadržanog u stavu četvrtom izreke pobijane presude je dozvoljena, prema članu 420. stav 3. ZPP, ali nije osnovana.

Apelacioni sud je utvrdio da je žalba tužioca izjavljena preko advokata Miljana R. Milanovića, nedozvoljena, jer tužilac nema pravni interes da izjavi žalbu protiv prvostepene presude kojom su njegovi zahtevi usvojeni, a takođe i sa razloga što iz stanja spisa i sadržine punomoćja od 22.12.2017. godine proizlazi da advokat Miljan R. Milanović iz ... nije ovlašćen od strane tužioca za zastupanje u ovom postupku, niti za izjavljivanje žalbe, tako da je ova žalba izjavljena od strane neovlašćenog lica.

Nedozvoljenu žalbu u smislu člana 378. stav 3. ZPP, drugostepeni sud je odbacio, rešenjem donetim na osnovu člana 389. stav 1. ZPP.

U reviziji se navodi da je imenovani advokat zastupao tužioca na ročištu 31.07.2020.godine pred prvostepenim sudom, što je konstatovano na zapisniku, i da je predao punomoćje, što na zapisniku nije konstatovano, niti je u spisu sadržano.

Postojanje punomoćja se ne pretpostavlja. Punomoćje je isprava. Tek predajom ili dostavljanjem isprave o punomoćju sudu, stiče se svojstvo punomoćnika u određenom postupku. Advokat koji nema svojstvo punomoćnika nije ovlašćen da podnese žalbu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se navodi revizije u osporavanju pobijanog rešenja ne mogu prihvatiti, pa je u tom delu revizija odbijena kao neosnovana, primenom člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Apelacioni sud je u žalbenom postupku, primenom člana 383. stav Z. ZPP, odlučio da otvori raspravu, na raspravi je izveo dokaze čitanjem isprava i na osnovu utvrđenih činjenica zaključio da je tužiocu zakonito prestao radni odnos otkazom ugovora o radu i da je tužbeni zahtev neosnovan.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac AA (rođen 1961.godine) zasnovao je radni odnosi na neodređeno vreme od 26.04. 1995.godine u Opštinskoj upravi opštine BB. Po zaključenom ugovoru o radu od 01.02.2017.godine tužilac je radio na poslovima radnog mesta nameštenika-domara, konkretno na poslovima održavanja centralnog grejanja, električnih i vodovodnih instalacija i poslovima iz oblasti protivpožarne zaštite, za koje je od svih zaposlenih kod tužene jedino tužilac imao položen ispit protivpožarne zaštite. Tužilac ima 2.stepen stručne spreme i polukvalifikovani je radnik.

Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji n sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi opštine BB od 13.03.2017.godine za radno mesto domar bio je predviđen jedan izvršilac. Taj izvršilac bio je tužilac. Potom, tužena je donela novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji n sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi opštine BB dana 13.10.2017. godine, kojim je ukinuto radno mesto „domar” na koje je bio raspoređen tužilac i rešenjem od 31.10.2017.godine tužiocu je otkazala ugovor o radu, tako da mu radni odnos prestaje sa danom 05.11.2017.godine, uz utvrđeni iznos otpremnine koja je isplaćena. U rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu navedeno je, pored ostalog, da je ono doneto na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i člana 187. stav 4. Zakona o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave kojim je propisano da se namešteniku otkazuje ugovor o radu kada usled promena unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom, uz konstataciju da je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji n sistematizaciji radnih mesta ukinuto radno mesto na kome je tužilac bio raspoređen, a ne postoji nijedno radno mesto na koje može biti premešten u skladu sa njegovom stručnom spremom i zvanjem nameštenika.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05.....75/14) je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako je usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem određenog posla ili je došlo do smanjenja obima određenog posla. Odredbom člana 187. stav 4. Zakona o zaposlenima u Autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 21/2016) je propisano da se namešteniku otkazuje ugovor o radu kada usled promena unutrašnjeg uređenja kod poslodavca više ne postoji ni jedno radno mesto na koje može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom. Na osnovu člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj 68/15 i 81/16-odluka US) i Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu („Službeni glasnik RS“, broj 61/17), kojom je Vlada Republike Srbije odredila maksimalan broj zaposlenih zaposlenih za 2017.godinu na ukupno 90 zaposlenih u Opštinskoj upravi i ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač opština BB, tužena je donela Odluku o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinice lokalne samouprave opštine BB, kojom je za Opštinsku upravu odredila maksimalni broj zaposlenih na 38, od kog broja nameštenika 4, a Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi opštine BB, koji je usvojen 13.10.2017. godine i objavljen („Službeni glasnik opštine BB“, broj 24/17) nije predviđeno radno mesto domar na kome je tužilac bio raspoređen. Utvrđeno je da su iz razloga racionalizacije ti poslovi organizovani na bitno drugačiji način u 2018.godini.

U postupku je utvrđeno da je odlukom Veća Saveza samostalnih sindikata Kragujevac od 22.04.2015.godine tužilac izabran za poverenika Saveza samostalnih sindikata za Opštinu BB na mandatni period 2015-2020 godina. Utvrđeno je da je tužilac u svojstvu građanina podneo krivičnu prijavu 13.05.2016. godine Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu, protiv odgovorog lica JKP BB i preduzeća „Radus“ BNS GP iz Pančeva i nadzornog organa, zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi izgradnje fabrike otpadnih voda u Opštini BB i nepoznanice da li su odobrena sredstva uložena u izgradnju fabrike, odnosno sumnje na zloupotrebu budžetskih sredstava, da je nepoznat ishod podnete krivične prijave, a da je povodom preduzetih radnji uzbunjivanja tužilac zaštitu zatražio tužbom koju je podneo kao uzbunjivač i da je u parnici pred Višim sudom u Kragujevcu doneto rešenje o privremenoj meri po kojem je tužilac vraćen na posao do okončanja tog postupka.

U ovom postupku tužilac je isticao da pobijano rešenje kojim je njemu otkazan ugovor o radu predstavlja odmazdu zbog preduzetih radnji uzbunjivanja, štetnu radnju u vezi sa izvršenim spoljnim uzbunjivanjem i uzbunjivanjem javnosti i pozvao se na Zakon o zaštiti uzbunjivača.

Prvostepeni sud je polazeći od činjenice o statusu tužioca u sindikatu smatrao da poslodavac nije mogao da otkaže ugovor o radu tužiocu zbog zaštite koju uživa kao sindikalni predstavnik, pa je sa tog razloga ocenio nezakonitim rešenje o otkazu ugovora o radu. Izneto stanovište nije održivo jer posebnu zaštitu od otkaza i nepovoljnijih uslova rada, primenom člana 188. Zakona i radu, člana 3. Konvencija MOR-a broj 135 i Preporuke MOR-a broj 143 o radničkim predstavnicima, mogu uživati samo sindikalni prestavnici kod poslodavca, a tužilac nije dokazao da je sindikalni funkcioner sindikata kod tužene. Pogrešna primena materijalnog prava za posledicu je imala nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Apelacioni sud je zaključio da rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu kod tužene nije posledica njegovog sindikalnog angažovanja niti posledica radnje koju je tužilac preduzeo u smislu uzbunjivanja, jer je utvrđeno da je novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 13.10.2017. godine donet zbog organizacionih i ekonomskih potreba i razloga, što je dovelo do ukidanja radnog mesta tužioca i otkazivanja ugovora o radu. Međutim, sa stanovišta radnopravnih propisa kojima se rukovodio, drugostepeni sud nije na potpunim i jasnim razlozima utemeljio zaključak o zakonitosti osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu. Pre svega, zaključak o nepostojanju poslova koji bi tužiocu mogli da se ponude u istom ili nižem stepenu stručne spreme nije zasnovan na utvrđenju o činjenicama koja su radna mesta nameštenika ostala odnosno bila predviđena po novoj sistematizaciji radnih mesta kod tužene, da li su sva bila popunjena ili je neko radno mesto moglo biti ponuđeno tužiocu kao zaposlenom čije je radno mesto u opštinskoj upravi ukinuto. Usled ovog propusta, ne može se ispitati pravilnost primene materijalnog prava u pobijanoj presudi kod ocene o zakonitosti rešenja o otkazu, a ni zaključak da ono nije posledica radnje uzbunjivanja koju je tužilac preduzeo podnošenjem kriviče prijave. Tačno je da u ovoj vrsti spora sud ocenjuje zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa, otkazom ugovora o radu, a ujedno je dužan da ispita i ceni činjenice na kojima je tužbeni zahtev zasnovan, ovde na tvrdnjama tužioca da je prema njemu kao uzbunjivaču preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem na taj način što mu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, što je nalagalo sudu da ima u vidu regulativu Zakona o zaštiti uzbunjivača i da jasno iskaže stav da li je poslodavac prema tužiocu izvršio štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.

U članu 27. Zakon o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“, broj 128/2014) propisana su prava uzbunjivača u posebnim postupcima, i to stavom 1. propisano je da u tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem; dok je stavom 3. propisano da u posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom. To znači, najpre, da tužilac može da istakne navod da pojedinačni akt poslodavca, konkretno rešenje o otkazu ugovora o radu, predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem upravo u tužbi za ocenu zakonitosti tog akta, a drugo, znači da u tom posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti uzbunjivača. Sud mora da utvrdi da li je prema tužiocu bila preduzeta štetna radnja. Radnja može biti manifestna na način da zaposlenom koji je preduzimao radnje uzbunjivanja nije bila predočena mogućnost premeštaja na drugo radno mesto u istoj ili drugoj organizacionoj jedinici lokalne samouprave, pre otkaza ugovora o radu zbog ukidanja radnog mesta domara u opštinskoj upravi. Kao donosilac Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme za svaki organizacioni oblik u sistemu jedinice lokalne samouprave opštine BB, tužena je uvid morala imati u brojno stanje i strukturu zaposlenih. Upravo ona i snosi teret dokazivanja činjenica da nije štetno po tužioca predstavila u 2017.godini da je prestala potreba za poslovima radnog mesta domara u opštinskoj upravi i da ne postoji nijedno radno mesto na koje tužilac može biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa njegovom stručnom spremom.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će iznova odlučiti o žalbi tužene, tako što će imati u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. i člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav. 6. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić