Spp 12/2022 3.19.1.11; 3.5; 3.5.9

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Spp 12/2022
09.05.2023. godina
Beograd

OSNOVNI SUD U SOMBORU

SOMBOR

VEZA: P1 796/21

Izvod iz zapisnika sa II sednice Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održane 09.05.2023. godine.

O D L U K A

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev Osnovnog suda u Somboru za rešavanje spornog pravnog pitanja u predmetu P1 796/21.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Somboru obratio se Vrhovnom kasacionom sudu zahtevom za rešavanje spornog pravnog pitanja P1 796/21 od 15.11.2022. godine, na osnovu čl. 180. i 181. Zakona o parničnom postupku1 (u daljem tekstu: ZPP), uz koji je dostavljen i predmet Osnovnog suda u Somboru P1 796/21.

Rešavanje spornog pravnog pitanja zahteva se na predlog tužilje.

U zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja navedeno je da je pred Osnovnim sudom u Somboru u toku oko 500 postupaka po tužbama iz radnog odnosa za naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (osim priloženog predmeta, navedeni su još i brojevi predmeta: P1 806/21 i P1 438/21) i da se s tim u vezi postavljaju pitanja koja glase:

1) U parničnom postupku na kom parničaru leži teret dokazivanja da li je kroz koeficijent radnog mesta tužiocu izvršeno plaćanje po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, a koje pravo zaposlenima neposredno pripada.

1 Zakon o parničnom postupku, Službeni glasnik RS, br. 72/2011, 49/2013 - US, 74/2013 - US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, 10/2023 - dr. zakon.

2) Da li naknada troškova za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora moraju biti iskazani u obračunskoj listi za sve zaposlene odnosno da li ovi troškovi moraju biti isplaćeni svim zaposlenima u istom iznosu bez obzira na stručnu spremu, zvanje i radno mesto.

3) Da li visina naknade za ishranu i regres ista za sve zaposlene ili direktno zavisi od visine koeficijenta za konkretno radno mesto, odnosno da li je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom radnog mesta.

4) Kako je Konvencijom MOR-a br. 131 „O minimalnoj zaradi iz 1970 godine“ ista definisana kao socijalna kategorija, a ne pravična naknada za rad kao prava iz radnog odnosa, te ukoliko je osnovna plata zaposlenog koja je utvrđena na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta iz propisa iz propisa o koeficijentima za obračun i isplatu plata, za puno radno vreme i ostvareni standardni radni učinak, manja od minimalne zarade, da li je i tada u koeficijentu sadržana naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

5) Kako je Zakon o radu matični zakon kojim su regulisani radni odnosi, da li postoji mogućnost da se posebnim zakonima derogira njegova primena u delu isplate naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

U zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja, suprotno članu 181. stav 1. ZPP, nisu navedeni kratak prikaz utvrđenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, navodi stranaka o spornom pravnom pitanju, razlozi zbog kojih se sud obraća sa zahtevom za rešenje spornog pravnog pitanja, niti je sud uz zahtev priložio sopstveno tumačenje spornog pravnog pitanja.

Vrhovni kasacioni sud je već razmatrao pitanja u vezi s obračunom i isplatom plata zaposlenih u državnim organima i javnim službama, uključujući i pitanja u vezi s zaposlenima koji platu primaju u visini minimalne zarade i, s tim u vezi, pitanje prava na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora i o tim pitanjima već doneo odluku.

Pitanje tereta dokazivanja nema potreban stepen opštosti te nije podesno za zauzimanje pravnog stava, a zapravo zavisi od toga kako je formulisan tužbeni zahtev i kako se o njemu tuženi izjasni.

O tome da visina naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora mora biti određena u istom nominalnom iznosu za sve zaposlene i da mora biti iskazana u obračunskoj listi, te da situacija u kojoj u isplatnim listama nije prikazano koji deo koeficijenta predstavlja označene naknade ne znači da one nisu uračunate i isplaćene kao deo osnovne plate u visini minimalne zarade, niti da je njihov iznos različit za zaposlene sa različitim koeficijentima zato što je pravo zaposlenog na označene naknade realizovano kao sastavni deo koeficijenta radnog mesta svakog zaposlenog, u kom slučaju se ne obračunava niti isplaćuje kao posebna naknada (što čini sadržinu drugog i trećeg pitanja iz dostavljenog zahteva) Vrhovni kasacioni sud se izjasnio u više odluka (Rev2 3045/2018 od 24. januara 2019, Rev2 4184/2019 od 22. januara 2020, Rev2 1181/2020 od 03. juna 2020).

Ostala pitanja koja su sadržana u predmetnom zahtevu za rešavanje spornog pravnog pitanja (treće, četvrto i peto) razmatrana su od strane Vrhovnog kasacionog suda u dva navrata prilikom zauzimanja pravnog stava o njima. Najpre je Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo pravni stav o koeficijentu plate za zaposlene u javnim ustanovama fizičke kulture od 12.03.2019. koji glasi: Koeficijent plate za zaposlene u javnim preduzećima ili ustanovama koje su osnovane u oblasti fizičke kulture sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora (pravni stav je verifikovan 05.12.2019). Zatim je, nakon što je prethodno razmotrilo sve aspekte na koje se ukazuje postavljenim pitanjima, Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo zaključak o naknadama troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u javnim službama od 05.07.2022. koji glasi: Zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kome je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.

Budući da se i na zaposlene u jedinicama lokalne samouprave primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama2 (član 1. tačka 2), na isti način kao i na zaposlene u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1. tačka 3), pri čemu se javnim službama smatraju i ustanove fizičke kulture u smislu čl. 3. i 1. stav 1. Zakona o javnim službama,3 i da je Vrhovni kasacioni sud već doneo odluku o spornim pravnim pitanjima čije se rešavanje zahteva, sednica Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održana 09.05.2023. godine, odbacila je kao nedozvoljen zahtev Osnovnog suda u Somboru, primenom člana 182. stav 1. u vezi sa stavom 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik Građanskog odeljenja sudija

Zvezdana Lutovac

 

2 Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, Službeni glasnik RS, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016 - dr. zakon, 113/2017 - dr. zakon, 113/2017 - dr. zakon.   

3 Zakon o javnim službama, Službeni glasnik RS, br. 42/1991, 71/1994, 79/2005 - dr. zakon, 83/2014 - dr. zakon.