Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP) Vrhovni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident paušalno ukazuje da su u postupku pred drugostepenim sudom učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, pa takvi navodi nisu cenjeni.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, Ugovor o uslovima saradnje su potpisali tuženi BB i advokat Čedomir Kokanović. Ugovorom je regulisan obim posla povodom koga je ugovor sačinjen i određeno da posao podrazumeva: zahtev društvu Sonett Company d.o.o. Pančevo i eventualno zastupanje u vanparničnom postupku za pristup dokumentima društva; zastupanje u postupku po tužbi za isključenje drugog člana društva sa privremenom merom protiv direktora/drugog člana društva; zastupanje u postupku po tužbi za naknadu štete zbog kršenja klauzule zabrane konkurencije protiv direktora/drugog člana društva. Ugovorom je regulisana naknada i to fiksni deo od 2.000 evra plativo napred, kao i naknada po advokatskoj tarifi za podneske i ročišta, s tim da se odložena ročišta plaćaju po punoj ceni, neobrazloženi podnesci se plaćaju u pola cene, u parničnim postupcima po tužbi za isključenje i po tužbi za naknadu štete, naknada po svakom ročištu i svakom podnesku ne može biti manja od 200 evra nezavisno od toga kako se odredi vrednost spora. Predviđeno je da se takse, troškovi, naknade veštaka, prevoza i drugi troškovi plaćaju od strane klijenta ili će biti posebno nadoknađeni. U ugovoru su kao ugovorne strane označeni pod a) BB i AA, a pod b) advokat Čedomir Kokanović. Ugovor nisu potpisala sva označena lica, već advokat Čedomir Kokanović i BB.

Dana 06.09.2012. godine, Privrednom sudu u Pančevu je predata tužba zavedena pod brojem predmeta P 475/12. Predata je tužba tužioca AA i uz tužbu je priloženo punomoćje za advokate: Čedomira Kokanovića, Đorđa Nikolića, Đuru Otaševića i Danicu Milić. Punomoćje je potpisao tuženi AA dana 03.09.2012. godine. U ime tužioca u tom sporu, a ovde tuženog AA, advokat Čedomir Kokanović je preduzimao sledeće parnične radnje: prisustvovao je ročištima od 21.09.2012. godine, 21.11.2012. godine, 25.01.2013. godine i 20.03.2013. godine; dana 05.10.2012. godine je sastavio žalbu protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje privremene mere, kao i podneske od 22.11.2012. godine, 07.02.2012. godine i 30.01.2013. godine; sastavio je žalbu protiv presude od 20.03.2013. godine, kao i zahtev za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti. Dana 28.04.2015. godine, advokati Čedomir Kokanović, Đuro Otašević, Danica Milić i Đorđe Nikolić su obavestili Privredni sud u Pančevu da otkazuju punomoćje tužiocu u navedenom sporu.

U predmetu Privrednog suda u Pančevu P br.549/11 tuženi AA je podneo tužbu radi isključenja člana društva. Tužba je podneta preko punomoćnika advokata Čedomira Kokanovića i drugih (Đorđe Nikolić, Đuro Otašević, Danica Milić). Na ročištu održanom 06.07.2011. godine i 09.10.2012. godine, pristupila je advokat Danica Milić. Advokat Čedomir Kokanović je podneo žalbu protiv presude od 09.10.2012. godine.

Povodom navedenih radnji u parnicama pred Privrednim sudom u Pančevu, tužilac je tužene zadužio računom od 27.04.2015. godine, na ukupan iznos od 376.934,06 dinara.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da su neosnovani istaknuti prigovori nedostatka aktivne i pasivne legitimacije, kao i prigovor zastarelosti potraživanja, pa je na osnovu člana 23. stav 1. i 4. Zakona o advokaturi i člana 262. stav 1. ZOO, zaključio da postoji obaveza na strani tuženih da tužiocu solidarno plate naknadu za radnje preduzete u predmetima Privrednog suda u Pančevu P br.475/12 i P 549/11 u utuženom iznosu. Primenom člana 460. stav 4. ZPP, ostavljeno je na snazi rešenje o izvršenju Iiv 381/15 od 28.01.2016. godine.

Suprotno tome, drugostepeni sud zaključuje da tužilac nije aktivno legitimisan da zahteva isplatu naknade, jer radnje zastupanja nije preduzeo označeni tužilac „NKO Partners OAD“, već su preduzeli advokati Čedomir Kokanović i Danica Milić, kao samostalni advokati, a ugovor o uslovima saradnje nije ni zaključen sa tužiocem „NKO Partners OAD“. Primenom člana 460. stav 4. i 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i ukinuo u celini rešenje o izvršenju.

Vrhovni sud nalazi da revizija tužioca nije osnovana i da je drugostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava odbio zahtev tužioca za isplatu naknade za preduzete radnje u postupku pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetima P 475/12 i P 549/11 tako što je preinačio prvostepenu presudu.

Članom 2. Zakona o advokaturi, propisano je da je advokatura nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima. Članom 3. istog zakona, propisano je šta obuhvata pružanje pravne pomoći iz člana 2.

Članom 44. ovog zakona je propisano da se advokat bavi advokaturom samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva. Prema članu 45. istog zakona, zajednička kancelarija nema svojstvo pravnog lica, a shodno članu 47. Zakona, dva ili više advokata mogu osnovati advokatsko ortačko društvo koje se na osnovu člana 48. istog zakona upisuje u imenik advokatskih ortačkih društava. Advokatsko ortačko društvo stiče pravo na bavljenje advokaturom, upisom u imenik advokatskih ortačkih društava. Ono ima svojstvo pravnog lica, a prema članu 52. Zakona o advokaturi na njega se primenjuju odredbe zakona kojima je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije predviđeno nešto drugo. Saglasno članu 23. zakona advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad, u skladu sa tarifom, koju donosi Advokatska komora Srbije, a članom 4. Tarife je propisano na koji način advokat sa strankom može ugovoriti nagradu.

Sledi da se povodom pružanja pravne pomoći uspostavlja ugovorni odnos ili sa advokatom ako se advokaturom bavi samostalno ili u zajedničkoj advokatskoj kancelariji koja nema svojstvo pravnog lica ili sa ortačkim advokatskim društvom koje ima takvo svojstvo, koje ima poseban pravni subjektivitet i može biti nosilac prava i obaveza, pri čemu i u tom slučaju konkretne radnje pravne pomoći preduzimaju advokati, članovi društva, svi, neki ili pojedini zavisno od volje stranke iskazane u ugovoru ili punomoćju za zastupanje u određenom postupku. Ugovorni odnos sa ortačkim advokatskim društvom znači da konkretne radnje preduzimaju advokati koji su članovi društva, a da je poverilac naknade samo društvo.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da ugovor na kome tužilac zasniva zahtev prema tuženima ne predstavlja pravni osnov po kome bi tužilac, advokatsko ortačko društvo, kao pravno lice, moglo biti poverilac naknade za preduzete radnje pravne pomoći u označenim parničnim predmetima pred Privrednim sudom u Pančevu. Iz sadržine ovog ugovora proizlazi da su ugovorne strane AA i BB s jedne strane i advokat Čedomir Kokanović, s druge strane, s tim da je ugovor potpisan od strane advokata i BB. Ugovor stvara prava i obaveze za lica koja su označena kao ugovorne strane i koja su ugovor potpisala, shodno članu 148. ZOO. Kako tužilac nije označen kao ugovorna strana po navedenom ugovoru, ne može biti ni poverilac naknade za pružanje pravne pomoći na osnovu tog ugovora.

Aktivna legitimacija tužioca za isplatu naknade ne proizlazi ni iz punomoćja datih od strane AA koja su priložena uz inicijalne akte u predmetima Privrednog suda u Pančevu P br.475/12 i P 549/11. Shodno članu 85. Zakona o parničnom postupku, punomoćnik može biti advokat, a kao što je navedeno, to može biti advokat koji se advokaturom bavi samostalno, u zajedničkoj advokatskoj kancelariji ili kao član advokatskog ortačkog društva. U samim punomoćjima nema bilo kakave naznake da su advokati kojima je dato punomoćje za zastupanje angažovani u svojstvu članova tužioca, advokatskog ortačkog društva. Takve naznake nema ni na podnescima i pravnim lekovima sačinjenim od strane advokata Čedomira Kokanovića. Prema članu 29. Zakona o advokaturi, advokat koji je član zajedničke advokatske kancelarije i advokatskog ortačkog društva, dužan je da uz svoj pečat koristi i pečat advokatskog ortačkog društva. Sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da nema dokaza da je među strankama ni pisanim ugovorom ni punomoćjem, zasnovan ugovor o nalogu kojim se tužilac, kao pravno lice, obavezuje i ovlašćuje na preduzimanje procesnih radnji u postupcima pred Privrednim sudom u Pančevu, iz čega bi proizlazilo i njegovo pravo na naknadu.

Članom 52. Zakona o advokaturi jeste propisano da se na advokatsko ortačko društvo primenjuju odredbe zakona kojim je uređeno poslovanje ortačkih društava, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno, a članom 111. Zakona o privrednim društvima je propisano da je svaki ortak ovlašćen da samostalno zastupa društvo, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Međutim, advokat Čedomir Kokanović, koji je potpisao ugovor, odnosno kome je izdato punomoćje za zastupanje AA, nije na bilo koji način, na ugovoru ili podnescima koje je sačinio, stavio naznaku da istupa u ime i za račun advokatskog ortačkog društva čiji je član. Iz toga sledi da je pravilnom primenom materijalnog prava odbijen zahtev tužioca za isplatu naknade.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka kao u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP, s obzirom da tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković