U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Radaković, advokat iz ..., protiv tuženog Elektroprivreda Srbije, Javno preduzeće za proizvodnju, preradu i transport uglja – Površinski kopovi „Kosovo“ sa p.o. Obilić, sa adresom u Beogradu, čiji je punomoćnik Ivan Živanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3141/23 od 05.12.2024. godine, u sednici održanoj 05.12.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3141/23 od 05.12.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 47/18 od 03.02.2023. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog broj .. od 30.07.2018. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .. od 20.08.2014. godine i prestao mu radni odnos nezavisno od njegove volje po osnovu učinjene povrede radne obaveze neopravdanog izostajanja sa posla tri uzastopna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i naknadi mu štetu u visini izgubljene zarade u označenim mesečnim iznosima za period od jula 2018. zaključno sa majem 2022. godine, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da na iznose iz stava drugog izreke za tužioca obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje nadležnim fondovima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi štetu u visini solidarne pomoći od 110.029,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.07.2018. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove od 408.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3141/23 od 05.12.2024. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužbeni zahtev u celosti odbijen i tužilac obavezan da tuženom naknadi parnične troškove od 124.500,00 dinara. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a suprotno ukazivanju revidenta presuda sadrži jasne i potpune razloge za odluku o izjavljenoj žalbi tuženog, pa nema relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP. Pobijana presuda zasnovana je na činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, pa su neosnovani i navode revizije da drugostepeni sud nije mogao preinačiti prvostepenu presudu bez otvaranja rasprave i neposrednog izvođenja dokaza.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima ..., u kontinuitetu je izostao sa posla u periodu od 07.06. do 29.06.2018. godine. Izostanak nije opravdao lekarskom potvrdom o sprečenosti za rad, niti se obratio tuženom sa zahtevom da mu se odobri pravo na odsustvo. Donošenju spornog rešenja od 30.07.2018. godine prethodilo je pismeno upozorenje od 10.07.2018. godine o postojanju otkaznog razloga predviđenog članom 9. alineja 14. Ugovora o radu, po kome poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze – neopravdano izostajanje sa posla tri uzastopna radna dana ili pet radnih dana sa prekidima u toku godine. Tužilac se 20.07.2018. godine pismeno izjasnio na upozorenje o razlozima odsustva, navodeći da je zbog visokorizične trudnoće suprugu vodio kod lekara i da se ona prevremeno porodila ...07.2018. godine. Kao dokaz navoda priložio je medicinsku dokumentaciju za suprugu i izvod iz matične knjige rođenih za dete. U pobijanom rešenju kao datum prestanka radnog odnosa označen je 08.06.2018. godine.

Po stanovištu prvostepenog suda, tužilac je prilaganjem medicinske dokumentacije za suprugu i izvoda iz matične knjige rođenih za dete opravdao izostajanje sa posla, pa ne postoji razlog za otkazivanje ugovora o radu. Osim toga, u rešenju je kao dan prestanka radnog odnosa naveden 08.06.2018. godine, a treći dan izostanka sa posla je bio 10.06.2018. godine. Kao posledicu nezakonitosti rešenja, prvostepeni sud je naložio reintegraciju tužioca u radni odnos i obavezao tuženog da mu naknadi štetu u visini izgubljene zarade, da mu uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i naknadi štetu u visini solidarne pomoći.

Drugostepeni sud nalazi da je na pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, kojom je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu. Tužilac je i pre vremenskog perioda u kome nije opravdao izostajanje sa posla bio odsutan sa posla do 06.06.2018. godine, ali je za taj period dostavio dokaze o privremenoj sprečenosti za rad. Tužilac do pokretanja postupka otkazivanja ugovora o radu nije dostavio medicinsku dokumentaciju kao dokaz da je zbog zdravstvenog stanja supruge, odnosno zbog sopstvenog zdravstvenog stanja bio sprečen da radi, a nije se ni obraćao tuženom sa zahtevom da mu se odobri odsustvo sa posla. Proizlazi da je izostajanje sa posla tužioca bilo neopravdano, a okolnost da je u rešenju kao datum prestanka radnog odnosa označen 08.06.2018, a ne 10.06.2018. godine kao treći dan uzastopnog neopravdanog izostanka sa posla, ne predstavlja dovoljan razlog za poništaj rešenja.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio postavljeni tužbeni zahtev.

Prema Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 113/2017), važećem u vreme izostajanja tužioca sa posla, odredbe člana 77. predviđale su uslove za odsustvo zaposlenog sa rada uz naknadu zarade, odredbe člana 78. uslove za odsustvo zaposlenog sa rada bez naknade zarade, a odredbe člana 79. uslove za mirovanje radnog odnosa. U konkretnom slučaju, tužilac se nije obraćao tuženom sa zahtevom da se koristi nekim od navedenih prava zaposlenog iz radnog odnosa.

Po odredbi člana 103. stav 1. Zakona o radu, zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. Tužilac u konkretnom slučaju nije postupio ni po ovoj zakonskoj obavezi, pa činjenica da je njegovo dete rođeno ...07.2018. godine i da je o tome obavestio tuženog 20.07.2018. godine, ne može predstavljati izvinjavajući razlog za kontinuirani izostanak sa posla od 07.06.2018. godine, za koji nije blagovremeno dostavio potvrdu lekara o opravdanim razlozima i očekivanom vremenu sprečenosti za rad, kao što je to učinio za period do 06.06.2018. godine.

U konkretnom slučaju, ne može ostati bez značaja utvrđena činjenica da je tužilac bio privremeno sprečen za rad zaključno sa 06.06.2018. godine i da je izostanak opravdao, što vodi zaključku da je kod njega postojala svest da za izostajanje sa posla mora postojati jedan od zakonom predviđenih pravnih osnova.

Pošto je tužilac prilikom saslušanja izneo podatak da nije vodio preciznu evidenciju koliko je tačno bio odsutan, ali da je po njegovoj proceni bio u kontinuitetu odsutan 10 ili 15 dana, nesumnjivo je da je kod njega postojala svest o povredi radne obaveze predviđene članom 9. alineja 14. Zakona o radu i posledicama pasivnog držanja, pa je pravilno drugostepeni sud zaključio da postoji otkazni razlog predviđen članom 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu. Pravilno je odbijen i tužbeni zahtev za reintegraciju tužioca u radni odnos i naknadu štete, koji je postavljen u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke o reviziji, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković