Rešenjem Višeg suda u Nišu Gž 3835/2024 od 17.12.2024. godine, preinačen je stav peti prvostepenog rešenja tako što je obavezan protivnik predlagača da predlagačima na ime troškova postupka isplati iznos od 124.737,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti rešenja do konačne isplate.

Protiv rešenja o troškovima postupka donetih u drugom stepenu, predlagači su izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), ocenio da revizija predlgača nije izuzetno dozvoljena.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije iz stava Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji predlagača, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava prvog ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se sama vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čini glavni zahtev (stav 2.). U konkretnom slučaju revizijom predlagača pobija se pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima postupka. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev.

Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanim drugostepenim rešenjem preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković