Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom održano je na snazi rešenje o izvršenju javnog izvršitelja od 29.10.2014. godine za iznos od 102.345,70 dinara sa kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa do isplate, kao i troškova izvršnog postupka, po osnovu obračuna duga na ime isporučene toplotne energije za poslovni prostor tuženog, po ugovoru o isporuci toplotne energije zaključenim između stranaka, primenom člana 262. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava, s obzirom da je drugostepeni sud odluku o osnovanosti tužbenog zahteva doneo uz primenu odredaba materijalnog prava, koja ne odstupa od primene prava u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizijom se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje, koji navodi se ne mogu uzeti u razmatranje, s obzirom na to da nisu razlozi ni za redovnu reviziju prema članu 407. stav 2. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih članom 404. stav 1. ZPP.

S obzirom na napred izneto sledi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, sa kojih razloga je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Isptujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi isplate odnosno predlog za izvršenje podnet je 21.10.2014. godine, a vrednost predmeta spora je 102.345,70 dinara, koji iznos ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sa kojih razloga je Vrhovni sud primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković