Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Željka Škorića, predsednika veća, Dragane Marinković, Zorice Bulajić, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tuženog PD „VOJVODINA“ d.o.o. Novo Miloševo, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 949/24 od 19.06.2024. godine, u sednici održanoj 14.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 949/24 od 19.06.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima sadržanog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 949/24 od 19.06.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 351/23 od 28.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužene za odbacivanje tužbe tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba člana II tačka d) i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju broj ...-.../... od 09.01.2007. godine, zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tuženog. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate, u roku od 8 dana od prijema presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 949/24 od 19.06.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i preinačena presuda Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli P1 351/2023 od 28.02.2024. godine, tako što je utvrđeno da su apsolutno ništave i bez pravnog dejstva odredbe člana II tačka d) i člana III Ugovora o vansudskom poravnanju broj ...-.../... od 09.01.2007. godine, zaključenog između tužioca i pravnog prethodnika tuženog. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka i odbijen zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 65.750,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do konačne isplate, a obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 30.800,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, u roku od 8 dana. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 25.400,00 dinara, u roku od 8 dana. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog ZPP, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji revidenta. Predmet tražene pravne zaštite je odluka o troškovima parničnog postupka koju sud donosi na osnovu uspeha parničnih stranaka i preduzetih radnji u postupku u svakom konkretnom predmetu, primenom procesnog zakona, a nepravilna primena procesnog zakona predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka koja nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Imajući u vidu da revident revizijom pobija odluku o troškovima postupka koja ne predstavlja rešenje protiv koga revizija može se da izjavi u smislu odredbe člana 420. Zakona parničnom postupku, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje nije dozvoljena. Preinačenje odluke o troškovima postupka reviziju ne čini dozvoljenom ni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2) ZPP, jer je preinačena odluka o sporednom, a ne o glavnom zahtevu stranke.

Sledom iznetih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković