.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 8847/2024
13.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Simić, advokat iz ..., protiv tuženog Akcionarskog društva za osiguranje „AMS OSIGURANJE“ ADO Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Šulović, advokat iz ..., radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3144/23 od 08.11.2023. godine, u sednici održanoj 13.05.2026. godine, doneo je
REŠENJE
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3144/23 od 08.11.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena reviziji tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3144/23 od 08.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 4613/213 od 29.05.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj isplati na ime naknade materijalne štete koju je pretrpela dana 22.03.2015. godine na svom putničkom motornom vozilu registarskih oznaka ... iznos od 636.432,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 18.04.2023. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj isplati na ime naknade materijalne štete zbog plaćenog šlepanja putničkog motornog vozila registarskih oznaka ... iznos od 32.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 66.900,00 dinara sa kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3144/23 od 08.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškva žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete prouzrokovane krivičnim delom, zbog zastarelosti potraživanja tužilje, primenom člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom na to da je tužilja podnela tužbu za naknadu materijalne štete po isteku četiri godine od dana kada je šteta pričinjena, kao apsolutnog roka zastarelosti krivičnog gonjenja shodno članu 103. stav 1. tačka 7) KZ, a tužilja je tek u žalbenom postupku navela da je u krivičnom postupku istakla imovinskopravni zahtev za naknadu tražene štete. S obzirom na navedeno, a imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku, po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s ozbirom na to da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Pitanje zastarelosti potraživanja naknade štete prema članu 377. Zakona o obligacionim odnosima dovoljno je razjašnjeno u sudskoj praksi, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj parnici doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, po kome, kada je od dana izvršenja krivičnog dela proteklo dvostruko vreme propisano Zakonom za zastarelost krivičnog gonjenja, nastupa i zastarelost potraživanja naknade štete prouzrokovane tim krivičnim delom.
Sa napred navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade materijalne štete podneta je 30.09.2019. godine, a preinačena 26.04.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 668.432,00 dinara.
S ozbirom na to da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno preinačenja tužbe, to sledi da revizija tužilje nije dozvoljena, sa kojih razloga je Vrhovni sud, primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
