Stavom drugim izreke presude, okrivljeni BB i VV, oglašeni su krivim zbog krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu iz člana 122. stav 1. u vezi stava 33. KZ i osuđeni na novčane kazne i to okr. BB, na novčanu kaznu u određenom iznosu od 50.000,00 dinara, a okr. VV na novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara, koje kazne su dužni da plate u roku od jednog meseca od pravnosnažnosti presude, s tim da će, ukoliko ne plate kazne u ostavljenom roku, iste biti zamenjene kaznom zatovora, tako što će se svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne zameniti jednim danom kazne zatvora. Na osnovu člana 264. ZKP u vezi člana 261. ZKP, obavezani su okrivljeni BB i VV da plate sudu na ime troškova krivičnog postupka paušalni iznos od po 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o ostalim troškovima postupka sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, dok je na osnovu člana 258. stav 4. ZKP privatni tužilac AA, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 220/25 od 10.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe OJT u Kragujevcu, branioca okrivljenog – privatnog tužioca AA i zajedničkog branioca okrivljenih BB i VV, a prvostepena presuda je potvrđena.

I

Branilac okrivljenih BB i VV, advokat Goran Marković, iako označava da zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi protiv pravnosnažne drugostepene odluke, iz obrazloženja zahteva proizlazi da zahtev podnosi i protiv prvostepene i protiv drugostepene pravnosnažne presude, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili preinači pobijane presude u korist okrivljenih i dosudi okrivljenima sve troškove krivičnog postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenih BB i VV, advokat Goran Marković, u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je prvostepeni sud prekoračio optužbu u stavu dva izreke presude, time što je označio pogrešno lice kao oštećenog, izvan granica postavljenog optužnog akta.

Po navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, optužnim aktom, odnosno privatnom tužbom, koja je uređena podneskom od 29.04.2025. godine navedeno je da je „okrivljeni BB oštećenog GG udario zatvorenom šakom – pesnicom u levo oko“, dok je u izreci presude navedeno lice oštećeni AA, te se po navodima odbrane ne može raditi o tehničkoj greški u prezimenu, kako to pogrešno zaključuje drugostepeni sud, već o prekoračenju optužbe. Branilac ističe da je sud u toku postupka trebalo da pozove privatnog tužioca da uredi optužni akt, a ne da samostalno na štetu okrivljenih uređuje privatnu tužbu i vrši izmene u izreci presude.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenih BB i VV, advokat Goran Marković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 220/25 od 10.11.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o prekoračenju optužnog akta (strana 3, četvrti stav, drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenih osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka sudske medicine dr Miloša Todorovića, te ističe da se veštak izjašnjavao van granica koje su postavljene kao predmet veštačenja, a koje je sud uključio u činjeničnu građu, a koju povredu nije utvrdio ni drugostepeni sud. Pored toga, branilac se u zahtevu za zaštitu zakonitosti bavi utvrđenim činjeničnim stanjem koje je prethodilo kritičnom događaju. Ovakvim navodima zahteva, branilac osporava izvedene dokaze i ocenu dokaza u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljen razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke presude.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Stanko Fuštar, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, delimično ukine pravnosnažnu prvostepenu presudu, u stavu jedan tačka 1. i 2. izreke i drugostepenu pravnosnažnu presudu kojom je okrivljeni oglašen krivim ili preinači pobijane presude u odnosu na okr. AA i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ i shodno članu 265. ZKP odluči da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu da je okrivljeni AA presudu Višeg suda u Kragujevcu Kž1 220/25 od 10.11.2025. godine, prema dostavnici u spisima predmeta, primio dana 01.12.2025. godine, poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio je 31.12.2025. godine (sreda). Branilac okrivljenog AA, advokat Stanko Fuštar je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 05.01.2026. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, usled čega je Vrhovni sud ocenio zahtev neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković