Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Saše Miletića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K br.45/23 od 15.09.2025. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 129/25 od 18.12.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25. februara 2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Saše Miletića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K br.45/23 od 15.09.2025. godine i Višeg suda u Zaječaru Kž1 129/25 od 18.12.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Knjaževcu K br.45/23 od 15.09.2025. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. U ovu kaznu, okrivljenom je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.03.2025. godine do 19.03.2025. godine.

Istom presudom, odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinsko pravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 129/25 od 18.12.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Zaječaru – Odeljenje u Knjaževcu, te branioca okrivljenog AA – advokata Saše Miletića, a presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K br.45/23 od 15.09.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Saša Miletić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, kao i zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava RS i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. Ustava RS, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva u uvodu navodi povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac ne navodi konkretno u čemu se ove povrede zakona sastoje, odnosno na koji način je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon, već s tim u vezi osporava utvrđeno činjenično stanje isticanjem da nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili dan izvršnosti presude po kojoj je okrivljeni bio obavezan da daje izdržavanje, te na povredu člana 441. stav 1. ZKP isticanjem da je pogrešna odluka prvostepenog suda o krivičnoj sankciji, obzirom da okrivljeni nije ispunjavao obavezu izdržavanja zbog toga što nije mogao da se zaposli, a ne zbog toga što nije hteo.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, dok u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP i na povredu člana 441. stav 1. ZKP, koju u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u uvodu, kao razlog podnošenja, ukazuje i na povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se konkretno sastoje ove povrede zakona, već s tim u vezi ističe da je pogrešna odluka nižestepenih sudova o obavezivanju okrivljenog da plati troškove krivičnog postupka i o upućivanju zakonskog zastupnika maloletnog oštećenog na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. Imajući u vidu da branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, a obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Najzad, u uvodu zahteva, branilac kao razlog podnošenja navodi i povrede odredaba člana 32. i 36. Ustava RS, pa kako je odredbom člana 484. ZKP propisano da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, te obzirom da branilac uz zahtev nije dostavio odluku kojom je utvrđena povreda ljudskih prava okrivljenog, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio, nalazeći da nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković