Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 275/2024 od 29.10.2025. godine, usvajanjem žalbe VJT u Negotinu i branilaca okrivljenih, preinačena je presuda Višeg suda u Neogotinu K 14/2023 od 29.02.2024. godine, samo u odnosu na okrivljenog Luku Otaševića, tako što je Apelacioni sud okrivljenog na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe da je učinio krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora, dok su u ostalom delu žalbe VJT u Negotinu i branioca okrivljenih odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena. Odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog Luku Otaševića, u delu u kome se oslobađa od optužbe padnu na teret budžetskih sredstava dok su okrivljeni obavezani, da svako ponaosob, plate na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokat Milinko Jovanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljene oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog Luke Otaševića – advokat Marina Ivelja, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog blaže kazni;

- branilac okrivljenog AA– advokat Dragan Zdravković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokata Milinka Jovanovića je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonotosti branioca okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Luke Otaševića i AAnedozvoljeni, zahtev za zaštitu zakonotosti branioca okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje nedozvoljen i nema propisan sadržaj, a zahtev branioca okrivljenog AA– advokata Dragana Zdravkovića je u celosti nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokat Milinko Jovanović u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da sud nije izmenio činjenični opis krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, a koje je okrivljenima stavljeno na teret optužnim aktom, već su okrivljeni činjeničnim opisom u izreci presude praktično osuđeni za radnje koje predstavljaju krivično delo iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi člana 30. i 33. KZ, pa kako pokušaj navedenog krivičnog dela nije moguć, to samim tim nema ni krivičnog dela. U odnosu na krivično delo nevozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, branilac navodi da je okrivljeni AA pucao iz vatretnog oružja što predstavlja prekršaj iz člana 17. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, a ne navedeno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokata Milinka Jovanovića, se po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Izrekom pravnosnažne presude okrivljeni Luka Otašević i AA oglašeni su krivim da su „...u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem...., u nameri da okrivljenom Luki Otaševiću pribave protivpravnu imovinsku korist..., pretnjom funkcionalnim ispravnim vatrenim oružjem – poluautomatskom puškom...u kome se nalazila funkcionalno ispravna municija, koje oružje je okrivljeni Luka Otašević neovlašćeno nabavio bez odobrenja nadležnog organa predviđenog odredbama... i neovlašćeno nosio...,a okrivljeni AA je isto oružje i municiju neovlašćeno držao..., pokušali da prinude oštećenog ... da se na štetu svoje imovine odrekne potraživanja... sve u iznosu od 49.700,00 evra u dinarskoj protivrednosti od 5.843.238,94 dinara...ali delo nisu dovršili jer su narednog dana otkriveni i lišeni slobode...okrivljeni Luka Otašević, uz izgovor da moraju nasamo da popričaju, putničkim motornim vozilom.., protivno njegovoj volji, oštećenog... dovezao na usamljeno mesto...pri čemu ga je još tokom vožnje pitao da li je svestan šta je uradio misleći pri tome na pozajmice koje je prema zaključenim ugovorima dao...stavljajući mu istovremno u izgled ozbiljnu pretnju repetiranjem pištolja koji mu je odmah potom dao u ruke uz reči da je sada na pištolju ostao njegov DNK trag i da ukoliko tim pištoljem bude izvršeno neko krivično delo u vezu sa izvršenjem će on biti doveden...ubrzo svojim kolima došao i okrivljeni AA, te je tada okrivljeni Luka Otašević iz gepeka svog vozila izvadio napred navedenu poluautomatsku pušku i od oštećenog... zahtevao da ... i nju uzme u ruke što je oštećeni...u početku odbijao, ali kako je video da je to naljutilo okrivljenog Luku Otaševića, to je ipak učinio jer je shvatio da bi i njegov život mogao biti doveden u opasnost, s obzirom na to da je okrivljeni Luka Otašević u jednom trenutku rekao da bi mogao da ubije 20 ljudi i sebe, nakon čega su iz te puške pucali najpre okrivljeni AA koji je ispalio dva do tri hica, da bi za ovim pušku uzeo okrivljeni Luka Otašević i ispucao preostale metke.. usled kojih radnji je oštećeni... otišao u svoj stan i odatle uzeo dva ugovora o pozajmici...kao i priznanicu i predao ih okrivljenom Luki Otaševiću, koji je ... usmeno saopštio da više ne duguju oštećenom ... već njemu... a svako ponaosob je bio svestan svojih dela, hteo njihovo izvršenje i bio je svestan zabranjenosti svojih dela.“

Po nalaženju Vrhovnog suda, u ovako opisanim radnjama okrivljenih stiču se svi bitni elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju u saizvršilaštvu iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ.

U situaciji kada protivpravna imovinska korist propisana članom 214. stav 3. KZ nije ostvarena, kao što je to u konkretnom slučaju, neće postojati pokušaj ovog oblika krivičnog dela, obzirom da postignuta imovinska korist ne predstavlja posledicu, već kvalifikatornu okolnost dela, pa ukoliko nije postignuta, nema ni pokušaja izvršenja tog krivičnog dela, a što odgovara i jezičkom tumačenju teksta zakonskih odredbi iz člana 214. KZ, jer je u stavu 3. naveden svršen glagol „ako je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara“.

Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da u konkretnom slučaju okrivljeni nisu pribavili imovinsku korist u navedenom iznosu, niti je za ovaj iznos nastupila šteta, to se u radnjama okrivljenih ne stiču bitni elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, već bitni elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ za koje su oglašeni krivim, iz kog razloga su suprotni navodi branioca okrivljenih ocenjeni kao neosnovai.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branioca okrivljenih da, pošto je okrivljeni AA pucao iz vatretnog oružja, to predstavlja prekršaj iz člana 17. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim da je oružje i municiju neovlašćeno držao, koje radnje čine zakonsko obeležje krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, a ne da je pucanjem iz vatrenog oružja narušio javni red i mir ili ugrozio sigurnost građana, što je obeležje prekršaja iz člana 17. stav 2. Zakona o javnom redu i miru.

Sa iznetih razloga, navodi branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokata Milinka Jovanovića kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Luke Otaševića – advokat Marina Ivelja, kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći kao nezakoniti dokaz zapisnik o uviđaju iz razloga što je uviđaj obavljen bez prisustva okrivljenih i njihovih branilaca, suprotno članu 300. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 300. stav 3. ZKP propisano je da osumnjičeni, njegov branilac i oštećeni mogu da prisustvuju uviđaju.

Po nalaženju Vrhovnog suda, citirana odredba zakona ne propisuje kao obavezno prisustvo okrivljenog i njegovog branioca dokaznoj radnji uviđaja, već je istom propisano da, između ostalog, osumnjičeni i njegov branilac mogu da prisustvuju uviđaju. Stoga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Luke Otaševića – advokat Marina Ivelja u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je sud dve identične radnje drugačije kvalifikovao, pa tako radnju koja je vezana za pušku kvalifikuje kao krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, dok se iste radnje koje se odnose na pištolj označavaju samo kao sredstvo izvršenja krivičnog dela prinude. Dakle i puška i pištolj su, po mišljenju branioca, u izreci označeni kao predmet izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i ekspolozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, bili su u istom prevoznom sredstvu, u istom vremenskom intervalu i oba oružja su poslužila kao sredstvo da se zastraši oštećeni, ali je okrivljeni Luka Otašević oglašen krivim za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ samo u odnosu na pušku, dok su radnje vezane za pištolj kvalifikovane samo kao sredstvo prinude. Po stavu branioca okrivljeni je trebalo da bude osuđen samo za krivično delo iznuda iz člana 214. KZ, jer ako se pištolj smatra sredstvom prinude isto bi trebalo primeniti i na pušku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Naime, izrekom presude okrivljeni je oglašen krivim da je poluatomatsku pušku za koju se koristi municija kalibra 308 WIN, u kome se nalazila funkcionalo ispravna municija, neovlašćeno nabavio bez odobrenja nadležnog organa i neovlašćeno nosio jer mu nije bila izdata dozvola za nošenje od strane nadležnog organa, kao i da je navedenim oružjem, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist pretnjom pokušao da prinudi oštećenog da se na štetu svoje imovine odrekne potraživanja. Dakle, radnje okrivljenog predstavljaju dva krivična dela, jedno je nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ koje se dovršava samim nabavljanjem i nošenjem bez dozvole predmetne poluautomatske puške, a drugo je krivično delo iznude iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. i 33. KZ, koje samo po sebi podrazumeva primenu sile ili ozbiljne pretnje, a upotreba oružja pri iznudi samo pojačava intezitet pretnje. U konkretnom slučaju identifikovana je poluatomatska puška, pa je okrivljeni oglašen krivim za nabavku i nošenje iste, dok držanje pištolja nije ni stavljeno na teret kao posebno krivično delo, pa se sud pravilno kretao u okviru optužnog akta, pravilno primenjujući krivični zakonik.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokata Milinka Jovanovića je nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenih Luke Otaševića i AA, advokat Milinko Jovanović u preostalom delu zahteva suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama navodima da okrivljeni AA nikada nije bio u državini puške i neke municije jer trenutno uzimanje oružja u ruke, iz bilo kog razloga, pa i radi ispaljenja hica ih tog oružja ne predstavlja držanje, a njegova namera nije bila zadržavanje i zasnivanje državine na oružju, već da ispali 2-3 metka iz nje. Takođe napominje da su razlozi koje su sudovi naveli u svojim presudama da je okrivljeni uzimanjem tuđe puške u ruke radi opaljenja 2-3 metka iz iste ostvario faktičku vlast, odnosno državinu na njoj, apsolutno neprihvatljivi i pravno netačni, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Navedene povrede, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Luke Otaševića – advokat Marina Ivelja u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva. Međutim, u obrazloženju navedene povrede ne ukazuje na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon već navodi da je u odnosu na isto krivično delo i na isto činjenično stanje od strane suda ista okolnost – objektivna težina krivičnog dela iznuda, za jednog okrivljenog cenjena kao otežavajuća a za drugog kao olakšavajuća okolnost, na koji način se suštinskii ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Luke Otaševića, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog Luke Otaševića, advokat Marina Ivelja u zahtevu navodi i da nema dokaza da su okrivljeni kritičnom prilikom bili na mestu događaja jer na osnovu obavljenog veštačenja za informacione tehnologije nije utvrđeno da je ijedna bazna stanica registrovala mobilni telefon okrivljenih, a DNK veštačenjem je utvrđeno da ne postoje biološki tragovi okrivljenih na predmetnim čaurama pronađenim tokom uviđaja.

Iznetim navodima branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Luke Otaševića i u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Luke Otaševića navodi da je povređen član 6. stav 3. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Luke Otaševića u ovom delu nema propisan sadržaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA– advokata Dragana Zdravkovića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP jer je izreka presude protivurečna sama sebi, razlozi presude su protivurečni izreci, razlozima i činjenicama koje su predmet dokazivanja te su nejasni i u znatnoj meri protivurečni. Presuda je nejasna i nerazumljiva pre svega jer se u opisu krivičnog dela govori o pokušaju prinude a okrivljeni su osuđeni za iznudu u pokušaju.

Pored navedenog, branilac u zahtevu napominje i da nije dokazano da je okrivljeni primenio bilo kakvu pretnju prema oštećenom, niti da je navedenog dana na mestu događaja okrivljeni držao i dva ili tri hica ispalio uvis iz poluautomatske puške, za koju nije posedovao oružani list. Sem iskaza oštećenog, po stavu branioca, ni jedan drugi dokaz ne ukazuje da je okrivljeni pretio oštećenom, jer to niko drugi nije video, vatreno oružje nije pronađeno, a na čaurama nema DNK materijala okrivljenog. Naime, iz ponašanja oštećenog se ne može utvrditi da se isti uplašio, obzirom da je provodio vreme sa okrivljenim koji mu je navodno pretio. Branilac ističe i da nije dokazano da je okrivljeni imao nameru da pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa samim tim se ne može govoriti o saizvršilaštvu. Nadalje branilac ističe da nije jasno na koji način je sud utvrdio da se radi i poluautomatskoj puški, jer ista nije pronađena, niti se na čaurama nalazi njegov DNK.

Iznetim navodima branioca okrivljenog se osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza data od strane suda, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu člana 300. ZKP jer okrivljeni prilikom vršenja uviđaja nije bio prisutan.

Kako navedene povrede, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povreda odredbe člana 300 ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AAnavodi da je povređen član 33. stav 2. i 5. Ustava Republike Srbije, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AAu ovom delu nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Luke Otaševića i AA– advokata Milinka Jovanovića i okrivljenog Luke Otaševića – advokata Marine Ivelje, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahteve branilaca okrivljenih u odnosu na povrede navedene u izreci presude odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahteve odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, a zahtev branioca okrivljenog AA– advokata Dragana Zdravkovića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković