Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1. br. 11/26 od 17.02.2026. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miloša Jugovića i presuda Osnovnog suda u Kuršumliji 5K. br. 105/2025 od 30.10.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Jugović, iz svih zakonskih razloga sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako da okrivljenog privatnog tužioca AA oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, kao i da okrivljenog privatnog tužioca BB oglasi krivim za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i istog obaveže da snosi troškove bliže navedene u podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo budući da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani kako bi od sebe odbio istovremeni i protivpravni napad, s obzirom da ga je BB napao i zamahnuo rukom, dok je on bio na traktoru, opsovao mu mrtvu majku, zatim pokušao ponovo da ga udari, zamahnuo i udario ga zatvorenom šakom u predelu glave, a da je okrivljeni nakon tog momenta doveden u stanje jake razdraženosti, te da je postupao u nužnoj odbrani izrevoltiran uvredama na račun preminulog člana porodice, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 19. stav 2. Krivičnog zakonika propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad.

U činjeničnom opisu krivičnog dela navedenom u izreci pravnosnažne presude je utvrđeno da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže označenom u izreci presude, „u uračunljivom stanju, pri čemu je bio svestan svog dela i da je njegovo delo zabranjeno, hteo njegovo izvršenje, lako telesno povredio privatnog tužioca tako što je... nakon reči koje mu je privatni tužilac uputio... sišao sa traktora, obratio se privatnom tužiocu povišenim tonom... a zatim ga pojurio, sustigao do same kapije, odgurnuo ga rukama na zemlju, dok je privatni tužilac bio na zemlji u ležećem sklupčanom položaju sa rukama štiteći stomak, zadao mu više udaraca nogama u predelu stomaka, ruku i nogu, čime mu je naneo lake telesne povrede...“.

Imajući u vidu navedeni činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne presude, u kome je jasno navedeno da je okrivljeni udario oštećenog nogama u predelu stomaka, ruku i nogu, nakon verbalnog sukoba, to po nalaženju Vrhovnog suda, nedvosmisleno proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta nužne odbrane iz člana 19. Krivičnog zakonika prema okrivljenom AA, jer se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je on i pravnosnažno oglašen krivim, zbog čega su neosnovani suprotni navodi branioca okrivljenog.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je sud zaključak da se radi o lakoj telesnoj povredi doneo samo na osnovu izveštaja DZ u Blacu koji je sačinjen dva sata i osam minuta nakon događaja, a da nije utvrdio težinu povrede i mehanizam nanošenja povreda kod BB, niti je predloženo veštačenje medicinske struke kojim bi se na jasan način utvrdio mehanizam i težina telesnih povreda. Pored toga, branilac navodi da sud kao verodostojne ceni iskaze ispitanih svedoka VV i GG iako događaj nisu mogle da čuju, već samo da delimično vide, pri čemu su iste u krvnom srodstvu sa BB, a pogrešno je cenio i iskaz jedinog kredibilnog svedoka DD, koji je nesrodan sa strankama i koji je bio očevidac događaja, a kojim svim navodima branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i na osnovu sopstvenih činjeničnih zaključaka izvlači zaključak o nepostojanju ovog krivičnog dela, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim odlukama i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. i odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković