Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2165/24 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 266.900,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je zahtev za ukidanje (prestanak) prava stvarne službenosti, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404 ZPP, jer obrazloženja odluka nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva, ne odstupaju od postojeće sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, a sporno pravno pitanje – pitanje postojanja potpune aktivne legitimacije, vezano je za konkretno činjenično stanje u rešenju spornog odnosa stranaka, pa nije pitanje od opšteg interesa ni u interesu ravnopravnosti građana. Osim toga, troškovi postupka regulisani su odredbama ZPP i predstavljaju sporedno potraživanje o kojem sud odlučuje zavisno od procesne situacije svakog konkretnog slučaja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Naime, članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stavri podneta je 31.12.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 100.000,00 dinara.

S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Revizija nije dozvoljena ni u delu u kom je izjavljena protiv protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka primenom člana 420. u vezi sa članom 28 ZPP, s obzirom da troškovi postupka ne predstavljaju glavni zahtev, već sporedno potraživanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković