Odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3454/20 od 20.05.2021. godine, Vrhovni sud je rešenjem Rev 2333/2022 od 19.10.2023. godine ukinuo presudu Apelacionog suda u odnosu na prvotuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije i u tom delu predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje, a stavom drugim odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilaca izjavljenu protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanu u delu stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3454/20 od 20.05.2021. godine u odnosu na drugotuženu Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6214/23 od 08.02.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u odnosu na tuženu Agenciju za vođenje sporova u postupku privatizacije, tako što je Agencija obavezana da svakom od tužilaca isplati određeni iznos, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.10.2011. godine do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačne novčane iznose dosuđene svakom tužiocu počev od 10.04.2011. godine do 06.10.2011. godine odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije da tužiocima naknadi troškove celog parničnog postupka u iznosu od 4.719.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci i tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije su blagovremeno izjavili revizije, i to tužioci pobijajući je u stavu drugom izreke koji se odnosi na troškove spora, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, a tužena pobijajući je u celini zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužilaca.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je u celini zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 407. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi održanoj pred drugostepenim sudom, rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 802/97 od 15.05.2002. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Kompanija „Robne kuće Beograd“ a.d. U tom postupku Agencija za privatizaciju obavljala je poslove stečajnog upravnika u periodu od 22.03.2006. godine do 15.12.2009. godine. Rešenjem istog suda od 31.12.2007. godine obustavljen je stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika Kompanija „Robne kuće Beograd“ a.d. usled prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu Kompanije „Robne kuće Beograd“ a.d. u stečaju. Rešenjem od 15.12.2009. godine (pravnosnažno 30.03.2011. godine) stečajni postupak nad stečajnom masom je zaključen i utvrđena konačna nagrada za rad Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika u iznosu od 180.760.738,00 dinara, što je predstavljalo dinarsku protivvrednost iznosa od 1.907.604,00 evra po srednjem kursu NBS na dan 30.11.2009. godine, kao i konačan iznos naknade troškova ove Agencije u iznosu od 32.150.000,00 dinara. Konačna naknada stečajnom upravniku od strane stečajnog suda odmerena je primenom tada važećeg Pravilnika o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknade troškova stečajnog upravnika („Službeni glasnik RS“, br. 24/08). Agencija za privatizaciju je sa tužiocima zaključivala pojedinačne ugovore o zastupanju, kojima se svaki tužilac obavezao da u stečajnom postupku obavlja konkretne poslove za stečajnog upravnika, uz naknadu za rad i naknadu troškova koji bi im pripadali po Zakonu o radu i Zakonu o stečajnom postupku. Agencija za privatizaciju je sa prvobitnim tužiocima u ovoj parnici II, dana 13.06.2006. godine i JJ, dana 23.07.2007. godine, zaključila ugovore o obavljanju poslova u ime i za račun agencije u navedenom stečajnom postupku kojima ih je odredila za poverenike preko kojih obavlja poslove stečajnog upravnika. Njihova dužnost kao poverenika bila je da u ime i za račun Agencije kao naručioca obavljaju poslove koji spadaju u dnevno operativno vođenje stečajnog postupka. Jedna od dužnosti poverenika bila je da naručiocu predlože lica koja će mu pomagati u izvršenju konkretnih poslova i da naručiocu pruže pomoć u zaključenju ugovora sa tim licima (član 3. tačka 5. ) ugovora. U članu 11. ugovora predviđena je obaveza agencije da povereniku isplati naknadu za rad i da mu naknadi stvarno nastale troškove, te da su nagrada i troškovi uređeni Pravilnikom o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu troškova i isplatu zarade za rad licima koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika, koji je sadržan u Aneksu C i koji je sastavni deo ugovora. Nagrada se obračunava u određenom procentu u iznosu nagrade dosuđene stečajnom upravniku odlukom stečajnog suda. U slučaju raskida ugovora poverenik ima pravo na srazmerni deo naknade, što se utvrđuje posebnim sporazumom. II je bio poverenik od zaključenja ugovora do 23.03.2007. godine, kada je ugovor raskinut, a JJ od 23.07.2007. godine do okončanja stečajnog postupka. Aneksom D od 09.10.2006. godine sa Prilogom 1. koji je zaključen između Agencije za privatizaciju i poverenika II, predviđeno je isplata akontacije naknade troškova i isplate nagrade povereniku na mesečnom nivou u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da će se iznos konačne naknade troškova i isplate nagrade umanjiti za iznos isplaćene akontacije. Ugovorne strane su se saglasile da naručilac 50% naknade troškova i nagrade koja pripada povereniku isplati povereniku na njegov račun, a preostalih 50% saradnicima poverenika u iznosu i na način predviđen Prilogom 1 aneksa, uz umanjenje za iznos isplaćene akontacije naknade troškova i isplate nagrade saradnicima poverenika, isplaćene u skladu sa posebnim ugovorom. U Prilogu 1. predviđena je isplata tužiocima ZZ, AA, DD, ĐĐ i BB i to 16,66% svakom od njih od ukupno utvrđenog iznosa za uplatu saradnicima poverenika. Poverenik JJ je sa Agencijom za privatizaciju zaključio dana 25.07.2007. godine Aneks D, a dana 28.09.2009. godine izmenu Aneksa D. Izmenama aneksa Agencija kao nalogodavac obavezala se da 50% naknade troškova i nagrade koja pripada povereniku isplati saradnicima poverenika u iznosu i način predložen Prilogom br. 1, koji je sastavni deo aneksa. Ugovorne strane su se saglasile i da će se iznos konačne naknade i troškova umanjiti za iznos isplaćene akontacije naknade troškova i isplate nagrade saradnicima poverenika, isplaćen u skladu sa posebnim ugovorom. U Prilogu 1. predviđena je isplata tužiocima EE, BB, AA, DD, ĐĐ i ŽŽ svakom po 16,66% od ukupno utvrđenog iznosa za uplatu saradnicima poverenika. Tužioci su međusobno i sa poverenicima II i JJ dana 16.03.2012. godine zaključili sporazum kojom su utvrdili udeo svakog od njih u delu zarade za koji smatraju da imaju pravo kao lica koja su obavljala poslove u ime i za račun agencije kao stečajnog upravnika. Sporazumeli su se da se od zbira pripadajućeg dela nagrade Agenciji oduzme zbirni iznos akontacije isplaćene nagrade svakom ponaosob, a da se preostali iznos deli prema utvrđenom procentu za svakog ugovarača. U sporazumu je navedeno da je potpisan radi otklanjanja neizvesnosti koje postoje i koje bi mogle nastati na osnovu činjenica da su ugovarači u svojstvu lica koja obljavljaju poslove u ime i za račun agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika u različito vreme i u različitim ulogama zajednički radili u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom Kompanija „Robne kuće Beograd“ a.d. koji stečajni postupak je zaključen rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu od 15.12.2009. godine. Ovim sporazumom utvrđeno je da je udeo u nagradi II 15%, JJ 36,62%, tužilje AA 8,91%, BB 8,50%, DD 8,10%, ĐĐ 8,50%, EE 7,08%, ŽŽ 5,47% i ZZ 1,82%. Nakon pokretanja postupka u ovoj pravnoj stvari Agencija je dana 19.06.2012. godine odredila i obračunala nagrade poverenicima, u tom trenutku tužiocima JJ i II, koji su potom povukli tužbu i sa njima zaključila sporazum o međusobnom regulisanju prava i obaveza, po kojem im je isplatila preostali iznos nagrade za poslove vođenja stečajnog postupka. Sa II sporazum je zaključen 21.06.2012. godine i konstatovano da je poverenik u celosti isplaćen na osnovu naknade troškova u stečajnom postupku, a da mu je u pogledu ugovorene nagrade za rad već isplaćen ukupan bruto iznos od 1.273.301,00 dinara, a da se agencija obavezuje da mu na ime preostalog iznosa nagrade za rad po svim uslovima isplati dodatni bruto iznos od 9.572.344,48 dinara. Istog dana je zaključen sporazum i sa JJ kojim je konstatovano da je između potpisnika zaključena izmena Aneksa D, kao i da je aneksom i izmenama ugovoren način rasporedele isplate obračunate nagrade za rad i naknade troškova poverenika, između poverenika i njihovih saradnika. Konstatovano je da je poverenik u celosti isplaćen na osnovu naknade troškova i po tom osnovu nema potraživanje prema agenciji. U pogledu ugovorene nagrade za rad utvrđeno je da mu je akontacionim isplatama nagrada za rad već isplaćen ukupan bruto iznos od 5.660.251,45 dinara, a da mu je akontacionim isplatama nagrade za rad isplaćen ukupan bruto iznos od 3.410.131,00 dinara te da se agencija obavezuje da mu na ime preostalog iznosa nagrade za rad isplati dodatni bruto iznos od 19.646.251,87 dinara za dva stečajna postupka nad stečajnim dužnikom Kompanija „Robne kuće Beograd“ a.d. i Deoničarsko društvo „Robne kuće Beograd“ koji iznos je dat zbirno. Po oba sporazuma poverenici su prihvatili 40% od konačne nagrade (od maksimalno moguće nagrade u visini od 90%), a koja je isplaćena Agenciji za privatizaciju, kao stečajnom upravniku. Komisija veštaka ekonomsko finansijske struke je izvršila obračun visine nagrade koja se prema odredbama Pravilnika C Agencije za privatizaciju može odobriti povereniku po svim predviđenim procentima učešća u odnosu na visinu nagrade koju je dobila Agencija za privatizaciju kao stečajni upravnik, a zatim je od tako obračunate nagrade i naknade poverenicima, obračunala za svakog od tužilaca kao saradnika poverenika nagrade i naknade koje im pripadaju shodno Aneksima D ugovora koji je pravni prethodnik tužene zaključio sa poverenicima, koji su napred citirani.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ocenio da je prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije neosnovan shodno odredbi člana 31. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“, br.112/15), koji je citiran u drugostepenoj presudi, a po kome tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije pravni sledbenik Agencije za privatizaciju u sporovima pokrenutim pre 01.02.2016. godine, što je ovde slučaj. Zatim je drugostepeni sud, suprotno prvostepenom koji je tužbeni zahtev odbio smatrajući da tužioci nisu aktivno legitimisani u ovom sporu, ocenio da oni imaju aktivnu legitimaciju. Naime, pravni prethodnik tužene – Agencija za privatizaciju je sa prvobitnim tužiocima u ovoj parnici II dana 13.06.2006. godine i JJ dana 23.07.2007. godine zaključila ugovore o obavljanju poslova u ime i za račun agencije u stečajnom postupku Robnih kuća Beograd, kojima ih je odredila za poverenike. Aneksom D od 09.10.2006. godine sa prilogom 1, koji je zaključen između agencije i poverenika II, ugovoreno je da će naručilac 50% naknade troškova i nagrade koja pripada povereniku isplatiti povereniku na njegov tekući račun, a preostalih 50% isplatiti saradnicima poverenika (ovde tužiocima) u iznosu i na način predviđen prilogom 1 Aneksa uz umanjenje za iznos isplaćene akontacije i naknade troškova i nagrade koje su saradnicima poverenika isplaćena u skladu sa posebnim ugovorom. Sa poverenikom JJ, zaključen je dana 25.07.2007. godine Aneks D a dana 08.08.2009. godine izmene Aneksa D, kojima se Agencija kao nalogodavac obavezala da 50% naknade troškova i nagrade koja pripada ovom povereniku isplati saradnicima poverenika (ovde tužiocima) u iznosu i na način predviđen prilogom 1 koji čini sastavni deo aneksa. Na taj način se dužnik, pravni prethodnik tužene u ovoj parnici, po oceni drugostepenog suda obavezao da će ispunjenje izvršiti licu određenom tim ugovorom, odnosno saradnicima poverenika, tužiocima u ovoj parnici, u smislu odredbe člana 305. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga, po oceni drugostepenog suda tužioci imaju neposredno pravo na isplatu od tužene Agencije za vođenje sporova u postupku privatizacije kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju, zbog čega su aktivno legitimisani u ovom sporu i imaju pravo na traženu naknadu.

Ocenivši da su tužioci aktivno legitimisani u ovom sporu a tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije pasivno legitimisana, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i stavom prvim izreke, dosudio tužiocima iznose utvrđene veštačenjem.

Ovakvu odluku kao pravilnu i zasnovanu na zakonu u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno utvrdio činjenično stanje, jer je drugostepeni sud na raspravi izveo sve dokaze bitne za donošenje odluke u ovom sporu i za ocenu izvedenih dokaza dao jasne i uverljive razloge, te je pravilno utvrdio volju ugovornih strana prilikom zaključenja Aneksa D ugovora sa poverenicima II i JJ. Takođe, po oceni Vrhovnog suda okolnost da u Anekse ugovora D zaključene između Agencije za privatizaciju i poverenika nije uneta klauzula „u korist trećeg“, ne utiče na pravnu prirodu potraživanja tužilaca zasnovanog na tim ugovorima, jer su odredbe ugovora u pogledu načina deobe nagrade na koju poverenici imaju pravo potpuno jasne, kao što je tačno određen i procenat u kome se nagrada ima isplatiti poverenicima i procenat u kome se nagrada ima isplatiti tužiocima kao njihovim saradnicima. Osim toga, Agencija za privatizaciju se aneksima D, zaključenim sa II i JJ, obavezala da ugovorene procente naknade troškova i nagrade koja pripada ovim poverenicima isplati njihovim saradnicima na način predviđen prilogom 1, koji čini sastavni deo aneksa, čime se dužnik obavezao da će ispunjenje izvršiti licu određenom tim ugovorom (ovde tužiocima) što su i po oceni Vrhovnog suda potpuno jasne ugovorne odredbe, te je u takvoj situaciji klauzula „u korist trećeg“ nepotrebna.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud primenio odredbu člana 99. stav 2. ZOO, iako je sadržina spornih ugovora bila nesporna, odnosno Anekse D nije analizirao onako kako su napisani, shodno odredbi člana 99. stav 1. tog zakonskog člana. Kao što je već navedeno, Agencija za privatizaciju se kao nalogodavac po dva Aneksa D ugovora zaključena sa poverenicima u postupku stečaja II i JJ, sporazumela da njihovim saradnicima isplati naknadu troškova i nagrade koje bi pripale poverenicima u ugovorenom procentu, dakle pravni prethodnik tuženog se jasno ugovornim odredbama obavezao da će ispunjenje izvršiti licu određenom tim aneksima, odnosno saradnicima poverenika, tužiocima u ovoj parnici, te je tužena Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije kao pravni sledbenik ugovorača – Agencije za privatizaciju, shodno odredbi člana 305. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, dužna da obavezu iz Aneksa ugovora ispuni tužiocima.

Pravilna je i odluka o troškovima spora iz stava drugog izreke pobijane presude jer je doneta pravilnom primenom odredbi čl.153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP, shodno uspehu u sporu, a po važećoj Advokatskoj tarifi i Taksenoj tarifi u vreme donošenja prvostepene odluke, kao i primenom odredbe člana 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužilaca u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11....18/20 i 10/23, dr. zakon, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka čiji se obračun vrši u svakoj pojedinačnoj parnici i zavisi od uspeha stranaka u sporu. Po oceni Vrhovnog suda odlučivanje o naknadi troškova postupka kao sporednom potraživanju ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi trebalo razmatrati u interesu ravnopravnosti građana a to nije ni pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse.

Iz navedenog razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo predmet glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da se pod glavnim zahtevom podrazumeva zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Kako tužioci revizijom pobijaju odluku o troškovima postupka, koja u konkretnom slučaju ne čini glavni zahtev, to njihova revizija nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković