Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženih kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) radi ujednačavanje sudske prakse u predmetima za utvrđenje povrede prava ličnosti iz člana 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima i naknadi nematerijalne štete po tom osnovu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, otac tužioca, sada pok. BB, dana 23.11.2013. godine, fizički je bio napadnut ispred porodične kuće u ..., usled čega je zadobio teške telesne povrede. Nakon toga zdravstveno stanje mu se pogoršalo, usled čega je preminuo u bolnici u Zrenjaninu ....2013. godine. Kritični događaj je istoga dana prijavljen policiji, koja je tom prilikom izvršila uviđaj i uzela izjave od njegove vanbračne supruge VV i njegovog sina, ovde tužioca. Tužilac je više puta pokušavao da stupi u kontakt sa MUP-om, usmenim i pismenim putem, kako bi dobio informaciju da li je pokrenut postupak i da li su otkriveni učinioci koji su napali njegovog oca. Podneo je i 15.12.2017. godine Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu krivičnu prijavu protiv NN lica. Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, PU U Zrenjaninu je 27.02.2018. godine Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu podnelo izveštaj broj PO- 1200/14 povodom traženih zahteva za prikupljanje obaveštenja, a postupajući po podnetoj krivičnoj prijavi. Rešenjem Višeg javnog tužilaštva broj KT 36/18 od 13.4.2018. godine navedeni izveštaj, koji se smatra krivičnom prijavom protiv GG iz ... zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz čl. 121 st.3 u vezi sa st. 1 i 2 KZ, odbačen je zbog nepostojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo. Protiv ovog rešenja prigovor je blagovremeno, 23.4.2018. godine, preko punomoćnika, izjavio zakonski zastupnik iza pok. oštećenog BB, ovde tužilac. Rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu broj KTPO 53/18 od 30.4.2018. godine usvojen je prigovor i izdato obavezno uputstvo da se nastavi krivično gonjenje, tako što će Više javno tužilaštvo u Zrenjaninu staviti van snage pobijano rešenje, te spise dostaviti Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, radi krivičnog gonjenja. Rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu broj KT 36/18 od 07.5.2018. godine postupljeno je u skladu sa uputstvom, stavljeno je van snage rešenje Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu br. KT 36/18 od 13.4.2018. godine i spis VJT u Zrenjaninu br. KT 36/18 dostavljen je Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, radi krivičnog gonjenja GG iz ... zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz čl. 121 st.2 KZ. Rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva broj KT.857/18 od 14.01.2019. godine odbačen je izveštaj MUP PS PU Zrenjanini broj PO 1200/14 od 27.02.2018. godine koji se smatra krivičnom prijavom protiv GG iz ... zbog krivičnog dela teška telesna povreda, zbog nepostojanja osnovane sumnje da je učinio krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, smatrajući da tužilac nije dokazao da je nematerijalna šteta koju tužilac potražuje na ime duševnih bolova zbog smrti bliskog lica u smislu odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, u uzročno - posledičnoj vezi sa radnjama, odnosno propuštanjem organa tužene u postupanju povodom krivične prijave u vezi sa štetnim događajem u kojem je preminuo tužiočev otac dana 06.12.2013. godine, imajući u vidu da smrt tužiočevog oca nije prouzrokovao organ tužene Republike Srbije.

Ovakvim presuđenjem nije raspravljeno o tužbenom zahtevu koji je suštinski postavljen u tužbi, niti su nižestepeni sudovi u svojim odlukama dali razloge o okolnostima zbog kojih tužilac tvrdi da trpi nematerijalnu štetu u utuženom iznosu, na šta se osnovano u reviziji ukazuje.

Naime, iz sadržine tužbe, kao i navoda koje je tužilac iznosio tokom postupka, proizlazi da se tužilac poziva na propuste nadležnih organa da u vremenskom periodu od 23.11.2013. godine, kada je njegov otac zadobio povrede, pa do 15.12.2017. godine preduzmu delotvorne radnje radi otkrivanja učinioca. Takođe, nakon što je usvojen prigovor tužioca i izdato obavezno uputstvo za nastavak krivičnog gonjenja rešenjem Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu KTPO 53/18 od 30.04.2018. godine, rešenje Višeg javnog tužilaštva u Zrenjaninu od 13.04.2018. godine stavljeno je van snage i spis dostavljen Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu radi krivičnog gonjenja GG iz ...zbog krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121 stav 2 Krivičnog zakonika. Međutim, nakon toga u utvrđenom činjeničnom stanju nema podataka o daljem postupanju nadležnih organa u cilju rasvetljavanja okolnosti povređivanja i smrti oca tužioca, na šta tužilac posebno ukazuje.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev polazeći od stanovišta da nije dokazana uzročno-posledična veza između štete koju tužilac trpi, a koju su oni kvalifikovali kao duševne bolove zbog smrti bliskog lica, i eventualnih propusta državnih organa u sprovođenju istrage, smatrajući da propusti u postupanju državnih organa ne mogu biti uzrok takve vrste štete. Polazeći od takvog pravnog stanovišta, nižestepeni sudovi su ocenili da je dalje razmatranje pitanja postupanja nadležnih organa bespredmetno.

Međutim, po oceni revizijskog suda, ovakvo pravno polazište nižestepenih sudova zasniva se na pogrešnoj kvalifikaciji samog osnova tužbenog zahteva. Iz navoda tužbe i izjašnjenja tužioca tokom postupka proizlazi da se šteta koju tužilac ističe ne odnosi na duševne bolove zbog same smrti oca, već na patnju koja proizlazi iz neizvesnosti i izostanka delotvorne istrage okolnosti pod kojima je do povređivanja i smrti njegovog oca došlo. Takva patnja predstavlja samostalan oblik duševnog stradanja koji proizlazi iz povrede prava ličnosti, pre svega prava na porodični život, dostojanstvo i psihički integritet, a u osnovi su član 2. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Radi se o povredi prava tužioca kao člana porodice da sazna istinu o okolnostima pod kojima je došlo do povređivanja i smrti oca, ukazujući da je upravo neizvesnost i odsustvo delotvorne reakcije nadležnih organa u dužem vremenskom periodu izazvalo njegovu patnju i osećaj bespomoćnosti.

Polazeći od navedenog, proizlazi da šteta koju tužilac ističe ima drugačiju pravnu prirodu od nematerijalne štete koja se dosuđuje zbog duševnih bolova usled smrti bliskog lica. Za ocenu postojanja takvog oblika štete nije od presudnog značaja činjenica da je u postupku veštačeno postojanje duševnih bolova zbog smrti bliskog lica, jer se suština tužbenog zahteva ne iscrpljuje u takvoj vrsti štete.

Stoga je pogrešan pravni zaključak nižestepenih sudova da se predmet spora može svesti isključivo na pitanje postojanja uzročno-posledične veze između propusta državnih organa i duševnih bolova tužioca zbog smrti oca, bez prethodnog ispitivanja da li je u konkretnom slučaju došlo do propusta u postupanju nadležnih organa i da li je takvo postupanje moglo proizvesti povredu prava ličnosti tužioca na način na koji on to ističe.

Iz svih napred navedenih razloga, odluke nižestepenih sudova su morale biti ukinute.

U ponovnom postupku nižestepeni sudovi će imati u vidu pravnu prirodu tužbenog zahteva koju tužilac ističe, te će oceniti da li su u konkretnom slučaju postojali propusti u postupanju nadležnih državnih organa u sprovođenju istrage povodom povređivanja i smrti oca tužioca, kao i da li je eventualna nedelotvornost te istrage mogla dovesti do povrede prava ličnosti tužioca i izazvati duševnu patnju čiju naknadu potražuje. Pri tome će imati u vidu da eventualna nedovoljna preciznost formulacije tužbenog zahteva sama po sebi ne isključuje mogućnost da se iz celine navoda tužbe i izjašnjenja stranaka utvrdi koja se povreda prava ističe i na kakvoj vrsti nematerijalne štete se zasniva zahtev tužioca.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković