Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 190/25 od 07.05.2025. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda u pobijanom, usvajajućem delu odluke o dečijem izdržavanju i u delu odluke o troškovima postupka potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Subotici P2 536/18-10 od 04.09.2018. godine izmenjena je odluka o izdržavanju maloletnih tužilaca koja je sadržana u presudi Osnovnog suda u Subotici P2 480/16 od 05.09.2016. godine, tako što je tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju maloletne BB iznosom od 6.500,00 dinara, a maloletnog AA iznosom od 7.500,00 dinara, pri čemu je u obrazloženju presude navedeno da su mesečne potrebe maloletnog AA bez troškova ekskurzije i kimona 14.052,00 dinara, a maloletne BB bez troškova za higijenu 11.939,00 dinara, dok je tuženi ostvarivao zaradu 31.890,00 dinara i obavljao zidarske i mesarske poslove a majka maloletnih tužilaca 38.000,0 dinara.

Majka maloletnih tužilaca sa svojim suprugom živi u kući u njegovom vlasništvu zajedno sa maloletnim tužiocima. Zaposlena je i ostvaruje zaradu od oko 85.000,00 dinara s tim da se trenutno nalazi na bolovanju radi održavanja trudnoće i primanja joj iznose 75.000,00 dinara, (u vreme donošenja prvostepene presude 2025. godine), ne može da radi dodatno a ranije je ... i radila ... od čega je zarađivala mesečno od 40-50.000,00 dinara, ne poseduje nepokretnost na svom imenu, a kupila je kuću u ... koju je poklonila deci. Suprug zakonske zastupnice maloletnih tužilaca takođe ostvaruje zaradu u iznosu od 85.000,00 dinara i dužan je da izdržava svoju maloletnu decu iz prvog braka, ukupni režijski troškovi mesečno iznose 23.853,19 dinara, a troškovi hrane i sredstava za higijenu oko 60.000,00 dinara. Mesečna pretplata za njen mobilni telefon iznosi 2.500,00 dinara a pored toga ima ratu kredita od 32.000,00 dinara.

Maloletni AA je učenik ... razreda ... škole, smer ... i za potrebe smera bilo je potrebno kuputi ... u iznosu od 900 evra u čijoj je nabavci učestvovao tuženi iznosom od 400 evra dok je za dodatnu opremu potrebno još oko 48.000,00 dinara, za nabavku opreme još mesečno potrebno je oko 17.000,00 dinara. AA dva puta mesečno sa profesorkom i direktorom putuje u ... za šta majka izdvaja oko 7.000,00 dinara, za nabavku knjiga potrošeno je 10.000,00 dinara, za ranac 4.000,00 dinara, sredstava za školski pribor od 3.000,00 dinara obezbedio je tuženi dok je za užinu potrebno mesečno oko 6.000,00 dinara, mesečna karta do ... gde žive tuženi i otac zakonske zastupnice iznosi 1.900,00 dinara, za preparate za kožu mesečno je potrebno oko 4.800,00 dinara a pored toga maloletni AA ide i na očni pregled svakih 6 meseci što majka plaća 3.500,00 dinara, što uz proveru očnog pritiska košta oko 4.500,00 dinara, za higijenu mesečno potroši oko 3.500,00 – 4.000,00 dinara, za odeću i obuću oko 11.000,00 dinara. Prosečni mesečni troškovi za izlaske iznose oko 4.000,00 dinara, pretplata za mobilni telefon je 5.000,00 dinara sa aparatom nakon čije otplate će biti između 2.000,00 i 2.500,00 dinara, za rođendane drugara potroši mesečno oko 2.000,00 dinara, za organizaciju svog rođendana oko 20.000,00 dinara, ekskurzija iznosi ukupno oko 70.000,00 dinara. Maloletnom AA potrebno je kupiti i laptop koji košta 80.000,00 dinara.

Maloletna BB završava ... razred ... škole i za nabavku knjiga bilo je potrebno 26.000,00 dinara, za školski pribor 3.000,00 dinara (što je platio otac) a za ranac 4.500,00 dinara, što prosečno mesečno iznosi 2.800,00 dinara, trenira odbojku za koju je mesečno potrebno 3.000,00 dinara, koju članarinu majka i otac plaćaju naizmenično a svakih 6. meseci plaćaju se lekarski pregledi u iznosu od 1.600,00 dinara te odlasci na takmičenja između 1.200,00 i 1.600,00 dinara, za nabavku opreme oko 8.000,00 dinara dok su patike za trening prosečno od 6.000,00 do 8.000,00 dinara. Za obuću i odeću majka mesečno potroši oko 11.000,00 dinara. Očni pregled je dva puta godišnje i iznose po 3.000,00 dinara, kupljen je i okvir i dva stakla u punom iznosu od 19.600,00 dinara. Za ličnu higijenu je potrebno oko 6.000,00 dinara mesečno koliko su i za mesečnu užinu, za odlazak kod oca 1.000,00 dinara mesečno i pretplata za mobilni telefon od 5.000,00 dinara sa aparatom nakon čije otplate će biti između 2.000,00 i 2.500,00 dinara. Za rođendane drugara potroši mesečno oko 2.000,00 dinara, za organizaciju svog rođendana oko 20.000,00 dinara. Ekskurzija iznosi 15.600,00 dinara, večera za ... biće oko 2.500,00 dinara.

Tuženi je zaposlen u „...“ d.o.o ... gde ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu u visini od 72.407.68 dinara. Zasnovao je bračnu zajednicu sa suprugom i stanuje u kući u njenom vlasništvu zajedno sa njenim sinom, pri čemu tuženi ima punoletnu ćerku prema kojoj nema obavezu izdržavanja, nema nepokretnu imovinu, ima automobil koji namerava da proda, ima završenu osnovnu školu a osposobljen je da radi jedino fizičke poslove te u toku zime pruža ... usluge, tako da godišnje zaradi dodatno između 50.000,00 i 60.000,00 dinara. U domaćinstvu tuženog, režijski troškovi prosečno mesečno iznose 17.750,00 dinara, za hranu mesečno potroše 45.000,00 dinara, za higijenu prosečno 7,500,00 dinara, za gorivo prosečno 8.000,00 dinara mesečno što sve ukupno po članu porodice iznosi oko 26.000,00 dinara mesečno. Tuženi za svoju garderobu potroši mesečno 5.000,00 do 6.000,00 dinara, za mobilni telefon 5.000,00 dinara. Pored iznosa od 400 evra tuženi je 2023. godine maloletnom AA dao još 150 evra za ..., u 2024. godini maloletnoj BB je kupio patike od 10.000,00 dinara i ponekad snosi troškove njene putne karte a za džeparac joj je dao najmanje jednom 500,00 dinara i u dva navrata po 1.000,00 dinara. Za rođendane je deci davao novac. Tuženi pomaže svojoj majci koja je bolesna iznosom od 5.000,00 dinara mesečno a pored toga podigao je kredit za adaptaciju kuće sa mesečnim anuitetom od 31.111,00 dinara. Supruga tuženog je takođe podigla kredit čiji anuiteti od januara do maja 2025. godine iznose 1.607,00 dinara a od juna 2025. godine do juna 2028. godine 15.454,00 dinara, ista nije zaposlena kao ni njen sin.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenom materijalnog prava iz člana 154, 160, 162. i 164. Porodičnog zakona ocenili da su ispunjeni uslovi za izmenu visine izdržavanja i povećanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su ispunjeni uslovi da se njegov doprinos izdržavanju maloletnih tužilaca utvrdi u manjem mesečnom iznosu od iznosa na koji je pobijanom i ranije donetom presudom obavezan.

Na strani maloletnih tužilaca su se od donošenja prethodne presude o izdržavanju promenile okolnosti, kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi nalazeći da su iznos od 20.000,00 dinara za maloletnog AA i iznos od 16.000,00 dinara za maloletnu BB adekvatni imajući u vidu da su se mesečne potrebe maloletnih tužilaca s obzirom na njihov uzrast kao i prilike zakonske zastupnice majke sa jedne strane ali i prilike tuženog kao dužnika izdržavanja za ispunjenje svojih zakonskih obaveza s druge strane promenile.

Nižestepeni sudovi su pravilnom primenom člana 160. Porodičnog zakona cenili sve okolnosti na strani maloletnih tužilaca, imajući u vidu njihove potrebe kao poverilaca izdržavanja, s obzirom na njihov uzrast, da je od donošenja prethodne presude proteklo skoro 7 godina,te da su se okolnosti u bitnom promenile.

Naime, tužioci su sada deca većeg uzrasta, njihove potrebe su se realno i očekivano povećane i to u pogledu socijalnih kontakata, te s obzirom da su deca u fazi rasta i razvoja to su im povećane potrebe u pogledu ishrane a što nadalje iziskuje i potrebu za češćom promenom odeće i obuće. Takođe, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, pravilan razvoj dece, neophodni socijalni život kao i osnovne egzistencijalne i obrazovne potrebe zahtevaju veće materijalne izdatke u odnosu na prehodni period u kojima je nužno učestvovanje tuženog kao roditelja, davaoca izdržavanja. Po oceni Vrhovnog suda, iznos koji odgovara iznosu od nepunih 50 % od zarade koju ostvaruje tuženi mesečno, na koju je tuženi obavezan, nije previsoko određen. Navedeni iznos može da doprinese zadovoljenju potreba maloletnih tužilaca, a da pritom ne dovede u pitanje egzistenciju tuženog. Ovo imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletnih tužilaca, visinu prihoda i rashoda oba roditelja kao dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno sposoban, da ima još jedno punoletno dete prema kojem nema obavezu izdržavanja, da pomaže i supruzi koja je nezaposlena, činjenicu da tuženi pored mesečne zarade koju ostvaruje, ima mogućnost da ostvari i dodatne prihode u zimskom periodu kako je to sam naveo, ali i da je obaveza izdržavanja maloletne dece prioritet u odnosu na sve druge obaveze i da dodatnim radnim angažovanjem može da ostvaruje veću zaradu, dok sa druge strane majka maloletnih tužilaca u svemu doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca, da se inače dodatno radno angažovala pored ostvarivanja mesečne zarade time što je ... i radila kao ... (što je trenutno onemogućena jer je na bolovanju zbog održavanja trudnoće), da majka maloletnih tužilaca doprinosi njihovom izdržavanju ne samo na taj način što zadovoljava njihove finansijske potrebe već što brine o njima, neguje ih, vaspitava što čini veliki deo vaspitanja i brige o maloletnim tužiocima.

Stoga, suprotno navodima revizije, udovoljenje zahtevu u manjem iznosu od dosuđenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima propisanim Porodičnim zakonom, pravilno utvrđenim prema potrebama dece na mesečnom nivou i mogućnostima tuženog, kao dužnika izdržavanja. Smanjenjem obaveze tuženog došlo bi do nesrazmerno i nepotrebno većeg prevaljivanja tereta obaveza izdržavanja dece sa jednog roditelja na drugog, konkretno sa oca na majku.

Ostalim navodima revizije, tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković