Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivice Radonjića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 12/24 od 08.08.2025. godine i Višeg suda u Negotinu 2Kž1. 32/25 od 28.11.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.02.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ivice Radonjića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 12/24 od 08.08.2025. godine i Višeg suda u Negotinu 2Kž1. 32/25 od 28.11.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu 1K 12/24 od 08.08.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 10 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Negotinu 2Kž1. 32/25 od 28.11.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca advokata Ivice Radonjića, a presuda Osnovnog suda u Negotinu 1K 12/24 od 08.08.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Ivica Radonjić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni, na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda odredaba tog zakonika iz člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom (drugostepenim sudom).

Branilac okrivljenog AA – advokat Ivica Radonjić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u zahtevu ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu iskaza oštećene BB ispitane u svojstvu svedoka, kao i svedoka VV, nalazeći da navedeni iskazi nemaju bilo kakvu dokaznu vrednost pred bilo kojim sudom i bilo kojim većem. Pored iznetog, na povredu zakona iz člana 440. ZKP branilac okrivljenog ukazuje i navodima da ne postoji dokaz u pogledu postojanja navodnih povreda kod oštećene, njihovog nastanka baš konkretnom prilikom i kvalifikacije samih telesnih povreda. Obrazlažući činjenice vezane za vrstu, težinu i mehanizam nastanka telesnih povreda kod oštećene, branilac ukazuje i da nepostojanje egzaktne kvalifikacije povreda (ali i ostalih podataka o navodnim „povredama“) predstavlja i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP – nedostatak razloga o odlučnim činjenicama koji su morale biti predmet dokazivanja, te nejasnost i protivrečnost iznetih razloga.

Kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao ni povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković