.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
R1 715/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca „Vojvođanska banka“ AD iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Snežana Knežević Bojović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Bela Crkva, čiji je punomoćnik Nenad Guculj, advokat iz ..., radi utvrđenja prava susvojine, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Pančevu i Višeg suda u Pančevu, na sednici održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za postupanje u ovom predmetu, stvarno je nadležan Viši sud u Pančevu.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Pančevu, rešenjem P 209/19 od 13.09.2019. godine, oglasio se stvarno nenadležnim i odlučio da spise predmeta ustupi stvarno i mesno nadležnom Privrednom sudu u Pančevu. U obrazloženju je ukazao, da, kako je tužbu podneo tužilac kao privredni subjekt protiv tužene kao pravnog lica i spor nastao u obavljanju delatnosti tužioca, jer prema navodima tužbe, tužilac je po pozivu tužene zbog velikog obima posla doneo odluku da otvori svoj organizacioni deo, poslovnu jedinicu u sklopu Glavne filijale Vršac, usled čega je usledilo i zaključenje ugovora o zakupu nepokretnosti sa tuženom, te novčanih ulaganja u adaptaciju i renoviranje poslovnog prostora, na osnovu čega se sada tužbom traži utvrđenje prava suvlasništva ili isplata uloženih novčanih sredstava, da je za dalje postupanje stvarno nadležan Privredni sud u Pančevu, na osnovu odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova.
Privredni sud u Pančevu, nije prihvatio stvarnu nadležnost, već je uz dopis P 298/2019 od 26.11.2019. godine, spise predmeta dostavio Vrhovnom kasacionom sudu, radi odlučivanja o sukobu stvarne nadležnosti između sudova razne vrste. U obrazloženju je ukazao, da u konkretnoj situaciji se ne radi o sporu koji je nastao u obavljanju bankarske delatnosti, već da je u pitanju spor gde se primarni tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava susvojine i prava sukorišćenja nepokretnosti na osnovu adaptacije, rekonstrukcije i dogradnje, a da se eventualni tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje na ime investicionog ulaganja u predmet zakupa, pa da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Pančevu.
Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti na osnovu odredbe člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), a u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11, 101/13, 40/15, 106/15, 13/16, 108/16, 113/17, 65/18-US, 87/18 i 88/18-US), utvrdio da je za postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Pančevu.
Tužba je podneta 30.07.2018. godine. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje da je tužilac suvlasnik i držalac poslovnog prostora u potkrovlju, izgrađenog u ulici ... broj .. na kat.parceli broj ..., upisanoj u list nepokretnosti broj ... K.O. Bela Crkva, što je tužena dužna da prizna i trpi i tužiocu izda valjanu ispravu na osnovu koje će se tužilac uknjižiti kao suvlasnik – sukorisnik za suvlasnički - sukorisnički udeo u ½ dela ove nepokretnosti, poslovnog prostora u potkrovlju i kao sukorisnik opisane katastarske parcele, na kojoj je nepokretnosti izgrađena kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti u Beloj Crkvi. U tužbi je predloženo da ukoliko sud ne usvoji primarni tužbeni zahtev, da se prema eventualnom tužbenom zahtevu obaveže tužena da isplati tužiocu na ime investicionog ulaganja i povećanja vrednosti – bonifikacije opisane nepokretnosti iznos od 6.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 6.000.000,00 dinara.
Odredbom člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova između ostalog je propisano da, viši sud u prvom stepenu sudi u građanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje izjavljivanje revizije. Odredbom člana 25. stav 1. tačka 1. ovog zakona, da, privredni sud u prvom stepenu sudi u sporovima između domaćih i stranih privrednih društava, preduzeća, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, kao i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fizičko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog supraničarstva.
Prema tome, kako je tužilac označen kao privredni subjekat, a tužena kao pravno lice, to nije ispunjen subjektivni uslov za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova. Pored toga, kako je predmet primarnog tužbenog zahteva utvrđenje suvlasništva i sukorišćenja na opisanoj nepokretnosti i eventualni tužbeni zahtev odnosi na isplatu iznosa od 6.000.000,00 dinara, to se ne radi o sporu koji je nastao između privrednog subjekta i drugog pravnog lica u obavljanju delatnosti privrednog subjekta, zbog čega nije ispunjen objektivni uslov za zasnivanje stvarne nadležnosti privrednog suda iz odredbe člana 25. stav 1. tačka 1. Zakona o uređenju sudova, pa je za dalje postupanje u ovom predmetu stvarno nadležan Viši sud u Pančevu, na osnovu odredbe člana 23. stav 1. tačka 7. Zakona o uređenju sudova, a u vezi člana 403. stav 3 ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 22. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
