.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5473/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Lazar Guteša, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Vršca, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Vršca, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 837/19 od 09.07.2019. godine, u sednici održanoj 16.01.2020. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 837/19 od 09.07.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 837/19 od 09.07.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 35/18 od 29.05.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. U drugom stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji, na ime sticanja bez osnova, isplati iznos od 48.418,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno označene mesečne iznose od dospelosti do isplate. U trećem stavu izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 28.673,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 837/19 od 09.07.2017. godine, navedena prvostepena presuda u ožalbenom delu je preinačena i zahtev tužilje za isplatu dosuđenog iznosa kao stečenog bez osnova sa zakonskom zateznom kamatom je odbijen kao neosnovan, a tužilja obavezana na naknadu troškova parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a i na osnovu člana 403. ZPP i na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je dao odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Po oceni revizijskog suda nema potrebe za novim tumačenjem prava, što je u skladu sa stavom izraženim u odluci Ustavnog suda I Uo 641/14 od 01.12.2016. godine i pravnim dejstvom odluke Ustavnog suda u smislu odredaba člana 62. u vezi člana 59. Zakona o Ustavnom sudu, budući da odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom opšteg akta koji nije u saglasnosti sa ustavom ili zakonom.
Osim toga, Ustavni sud je u svojoj odluci Už 8199/2018 od 18.11.2018. godine izrazio stanovište da je pravno dejstvo ex tunc utvrđujuće odluke Ustavnog suda donete u postupku ocene ustavnosti i/ ili zakonitosti opšteg akta, moguće uspostaviti samo po osnovu člana 61. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Zbog toga je ustavno pravno neprihvatljivo stanovište o ispunjenosti uslova za primenu instituta sticanja bez osnova iz člana 210. stav 2. ZOO, kao i uspostavljanja odgovnornosti tuženog po osnovu člana 172. stav 1. ZOO.
U konkretnom slučaju radi se o sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena po članu 479. stav 6. ZPP, pa nema mesta ni primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.
Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci primenom člana 413. ZPP.
Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
