.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12591/2025
09.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Živić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Viši sud u Beogradu – Odeljenje za ratne zločine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 7/25 od 10.07.2025. godine, na sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 7/25 od 10.07.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gžrr 7/25 od 10.07.2025. godine.
Svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu Prr 3/25 od 15.05.2025. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja (neimovinske štete) zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati 160.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2025. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev odbijen preko dosuđenog do tužbom traženog iznosa od 351.750,00 dinara sa zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati 14.332,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gžrr 7/25 od 10.07.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačena je označena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za novčano obeštećenje, kao i u stavu drugom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati 13.500,00 dinara, dok je u preostalom delu stava prvog izreke žalba tužioca odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka u od 27.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava tužioca na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu K. Po.2. 1/14, utvrđene odlukom Ustavnog suda Srbije Už 1999/2021 od 03.04.2025. godine. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kao neosnovan jer tužilac u ovom slučaju nije istovremeno sa ustavnom žalbom od 19.02.2021. godine postavio zahtev za naknadu štete shodno odredbi člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu (noveliranoj 2011. godine članom 33. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu). Kod navedenog, u situaciji kada podnosilac ustavne žalbe, koji nije istovremeno sa ustavnom žalbom podnetom nakon 04.01.2012. godine, kada je stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“ broj 99/2011 od 27.12.2011. godine) postavio i zahtev za naknadu štete, tužilac je izgubio pravo da ostvaruje naknadu štete kod nadležnog suda u parničnom postupku na osnovu odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava RS.
Stoga, po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 23.04.2025. godine, a pobijana vrednost predmeta spora predstavlja iznos od 351.750,00 dinara. Kako se u ovom slučaju očigledno radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Tužiocu ne pripadaju troškovi postupka po reviziji jer u tom postupku nije uspeo, a tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. u vezi s članom 153. stav 1. i 154.ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
