Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, u smislu člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev primenom pravila o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari (čl. 478 – 500. ZOO), budući da je, tužilac kao kupac sa tuženim kao prodavcem zaključio ugovor o kupoprodaji stana u maju 2019. godine, da je Stambena zajednica zgrade u kojoj se stan nalazi iste godine obavestila prodavca o postojanju materijalnih nedostataka i da je, do podnošenja tužbe u ovom sporu, nadležni inspekcijski organ naložio tuženom da navedene nedostatke ukloni, što on nije učinio. Shodno navedenom, kao i da se nedostaci sastoje u nekvalitetnoj gradnji konstrukcije krova, neadekvatno osiguranoj ogradi na terasi stana i odsustvu ventilacionog kanala u sanitarnom čvoru, zaključak je suda da u konkretnom slučaju opisani nedostaci nisu mogli ostati nepoznati tuženom. Zbog toga je primenom člana 485. ZOO sud ocenio da tužilac nije izgubio pravo na pravnu zaštitu traženom činidbom – uklanjanjem navedenih nedostataka i da je bez uticaja da li je kao kupac obavestio prodavca o skrivenim nedostacima u roku od osam dana od dana kada je otkrio iste, odnosno da li je protekao rok od šest meseci od predaje (čl. 482. ZOO), jer protekom rokova, tužiočevo pravo kao kupca da traži zaštitu od materijalnih nedostataka stvari, nije prestalo.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovnom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Naime, sporno pravno pitanje - gubitak prava kupca da traži zaštitu od materijalnih nedostataka stvari zbog proteka rokova, nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u tom smislu odgovaraju i usklađeni su važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjima u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, tako da ne postoji ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava. Presuda Vrhovnog suda Srbije Prev 51/2004 od 30.06.2005. godine koju revident prilaže, nije doneta u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse niti novim tumačenjem prava. Zbog toga je primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbama člana 468. stavova 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Pobijanom presudom odlučeno je u postupku u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi (80.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, zbog čega je revizija nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer nisu bili potrebni u revizijskom postupku, te je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa čl. 154. i 155. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković