.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1999/2026
03.06.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Videnović, advokat iz ..., protiv tuženih Grada Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda i Gradske opštine Voždovac, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo Grada Beograda, Odeljenje Voždovac, radi utvrđenja i isplate naknade, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2581/24 od 09.10.2025. godine, u sednici održanoj 03.06.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija prvotuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2581/24 od 09.10.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 13585/18 od 27.12.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da je došlo do faktičkog oduzimanja prava svojine tužilaca u korist javne svojine katastarske parcele broj .. k.o. ... u površini od 399 m2 i dela katastarske parcele broj .. k.o. ... u površini od 94 m2. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi Grad Beograd da tužiocima solidarno isplati 3.746.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.11.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca da se obaveže tužena Gradska opština Voždovac da im solidarno isplati 3.746.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 3.746.800,00 dinara za period od dana podnošenja tužbe do 10.11.2022. godine. Stavom petim izreke, obavezana je prvotužena da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplati 1.375.280,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezani su tužioci da drugotuženoj solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 561.375,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2581/24 od 09.10.2025. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu P 13585/18 od 27.12.2023. godine u stavu prvom izreke, delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi Grad Beograd da tužiocima solidarno isplati 3.746.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 27.12.2023. godine do isplate, u stavu trećem, petom i šestom izreke, a žalbe tužilaca i tuženog Grada Beograda odbijaju kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi Grad Beograd da tužiocima na dosuđeni iznos od 3.746.800,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu počev od 11.11.2022. godine kao dana veštačenja pa zaključno sa 26.12.2023. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog Grada Beograda za dosuđenje troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Predmet tražene pravne zaštite je utvrđenje zauzeća katastarske parcele tužioca od strane prvotuženog i isplata naknade za zauzeto zemljište, s obzirom da postupak eksproprijacije nije sproveden, a tužiocu je zemljište oduzeto radi privođenja nameni koja je u javnom interesu, te je utvrđeno zauzeće i obavezan tuženi na isplatu naknade vrednosti tog zemljišta tužiocu, primenom odredbe člana 18. i 58. Ustava Republike Srbije, člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 10. stav 2. i 10. Zakona o javnoj svojini.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate naknade podneta je 07.08.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 3.746.800,00 dinara, što čini iznos od 32.024 evra.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
