U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., radi razvoda branka, poveravanja dece i izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 143/25 od 20.03.2025. godine, u sednici održanoj dana 18.09.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 143/25 od 20.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1639/23 od 13.12.2024. godine,stavom prvim izreke nije dozvoljeno preinačenje tužbe kao iz podneska od 09.09.2024. godine. Stavom drugim izreke, razveden je brak zaključen dana 26.05.2022. godine između tužilje i tuženog na osnovu odredbe člana 41. Porodičnog zakona Republike Srbije. Stavom trećim izreke, deca parničnih stranaka i to maloletna VV i maloletna GG, obe rođene dana ...2022. godine u ..., poverene se majci AA, rođenoj AA1, na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom četvrtim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa na način kako je to određeno u tom stavu izreke. Stavom petim izreke, obaveza je tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih VV i GG plaća iznos od po 20.000,00 dinara mesečno za svako dete, ukupno iznos od 40.000,00 dinara mesečno, počev od 10.10.2023. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 01. do 05.-og u mesecu za tekući mesec uplatom na račun zakonske zastupnice maloletne dece majke AA. Stavom šestim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 143/25 od 20.03.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu petom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka i člana 2. navedenog člana, koji su zakonom (članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP) propisano kao razlog za ovaj pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 26.05.2022. godine u kome su dobili dvoje zajedničke dece, maloletne kćerke VV i GG rođene ...2022. godine. Devojčice žive sa majkom u iznajmljenoj kući površine 60 do 70m2 za koju ona plaća iznos od 350 evra mesečno, račune leti plaća u manjem iznosu (oko 6.000,00 dinara), a zimi u višem iznosu s obzirom da se greju na struju (između 17.000,00 i 18.000,00 dinara). Troškovi komunalnih usluga („Infostan“) su 2.000,00 dinara. Internet i kablovska i mobilni telefon majke su na jednom računu (8.000,00 dinara mesečno). Do 30.06.2024. godine tužilja je bila zaposlena u Poliklinici „DD“ na radnom mestu asistenta, a radila je i u operacionoj sali i ostvarivala je zaradu oko 70.000,00 dinara, trenutno je nezaposlena. Ima finansijsku pomoć od svojih roditelja. Po prestanku zajednice života sa tuženim podigla je kredit u „OTP banka Srbija“ u iznosu od 480.000,00 dinara sa rokom otplate od 72 meseca i mesečnom ratom od 11.000,00 dinara. U svom vlasništvu nema nepokretnosti, a koristi i snosi troškove za automobil marke „Mercedes“ koji je u vlasništvu tuženog, ali ga ona koristi po prestanku bračne zajednice (troškovi registracije 40.000,00 dinara godišnje, troškove servisiranja vozila i gorivo).

Tuženi je zaposlen u restoranu „ĐĐ“ kao konobar, ostvaruje zaradu od 50.000,00 dinara mesečno, a dodatno sa bakšišom uspeva da mesečno zaradi i do 100.000,00 dinara mesečno. Živi kao podstanar u stanu površine 37m2 za koji plaća račune oko 12.000,00 do 13.000,00 dinara i mesečnu kiriju od 350 evra, s tim što od svoje plate plaća 250 evra, a roditelji mu dodaju 100 evra i pokrivaju troškove računa. Kreditno je zadužen po osnovu potrošačkog kredita koji je podigao za kupovinu automobila (mesečna rata je 12.400,00 dinara), u trajanju naredne 4 godine. U svom vlasništvu nema nepokretnosti, niti je poreski obveznik. Poseduje automobil marke „Mercedes A180“ koji od prestanka zajednice koristi tužilja. Za gorivo okvirno plaća oko 3.000,00 dinara nedeljno, jer ga isključivo koristi za potrebe dece, a troškovi registracije su oko 30.000,00 dinara. Osim kćerki GG i VV nema drugih obaveza izdržavanja, upisao je „ITAcademy“ kako bi se dodatno usavršavao u svojoj struci i na ime troškova školarine plaća mesečno iznos od 17.000,00 dinara. Od prestanka zajednice redovno doprinosi njihovom izdržavanju iznosom od ukupno 24.000,00 dinara, a pored toga po potrebi, u dogovoru sa majkom dece, u vrtić odnosi pelene, kupuje nešto od obuće, odeće i slično.

Maloletna deca su prevremeno rođena, ali se razvijaju u skladu sa uzrastom. Maloletna GG ima potrebu za čestim kontrolama od strane neurologa, zbog prevremene zatvorene fontanele, te je majka vodi na preglede koji koštaju oko 7.000,00 dinara, a dodatna snimanja oko 5.000,00 dinara. Obe devojčice odlaze redovno i kod oftamologa zbog skretanja oka. Maloletna GG ima problem sa ekcemom i za nju se kupuje posebna krema za atopičnu kožu koja iznosi oko 1.500,00 dinara mesečno, a majka mesečno izdvaja za higijenu po 20.000,00 dinara za oba deteta. Odeću je u jednom periodu majka dobijala od humanitarne organizacije „Mame za mame“ čiji je i sama član, deca imaju polisu životnog osiguranja tzv. stipendije koje će moći da podignu sa navršenih 18 godina i po tom osnovu majka uplaćuje polisu osiguranja-po 50 evra mesečno po detetu. Deca pohađaju privatni vrtić koji se plaća 33.000,00 dinara mesečno po detetu, ali za koji majka ima pravo na refundaciju, nakon dva meseca i to u potpunosti ukoliko deca redovno odlaze u vrtić, a ukoliko izostaju, iznos refundacije je manje i zavisi od broja dana provedenih u vrtiću. Troškovi ishrane za devojčice i majku mesečno iznose oko 50.000,00 dinara, a prosečno za kupovinu odeće za njih dve mesečno majka izdvaja oko 50 do 100 evra.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo kada su obavezali tuženog na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih kćerki plaća iznos od po 20.000,00 dinara mesečno za svako dete, ukupno iznos od 40.000,00 dinara mesečno, počev od 10.10.2023. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog 01. do 05.-og u mesecu za tekući mesec, s pozivom na članove 160. i 161. Porodičnog zakona.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisano je da se da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Suprotno revizijskim navodima, polazeći od utvrđenih potreba maloletne dece stranaka i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja (primanja od oko 100.000,00 dinara mesečno), primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržih u članu 160. Porodičnog zakona i rukovodeći se njihovim najboljim interesima, saglasno članu 6. i 266. Porodičnog zakona, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da je tuženi u mogućnosti da na ime doprinosa za njihovo izdržavanje plaća iznose od po 20.000,00 dinara mesečno od podnošenja tužbe, ukupno iznos od 40.000,00 dinara od svojih mesečnih primanja, s obzirom na njegove mogućnosti.

Navedeni iznos može da doprinese zadovoljenju potreba maloletnih kćerki, a da pritom ne dovede u pitanje egzistenciju tuženog, imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletnih devojčica, visinu prihoda i rashoda oba roditelja kao dužnika izdržavanja, kao i činjenicu da je tuženi zdrav, radno sposoban i živi sam u porodičnom domaćinstvu, da nema zakonsku obavezu izdržavanja drugih lica, da ima finansijsku pomoć od strane roditelja, ali da je obaveza izdržavanja maloletne dece prioritetna u odnosu na sve druge obaveze. Dodatnim radnim angažovanjem tuženi može da ostvaruje veću zaradu, dok će preostala sredstva izdržavanja maloletne dece obezbediti zakonska zastupnica koja se svakodnevno brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja, koje inače svakodnevno ulaže u negu i podizanje maloletne dece. Ovo sve imajući u vidu utvrđene mesečne potrebe maloletne dece, minimalnu sumu izdržavanja koja se koristi kao korektiv prilikom utvrđivanja potrebe primaoca izdržavanja, a koju određuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, visinu prihoda i rashoda stranaka kao dužnika izdržavanja. Udovoljenje zahteva u manjem iznosu od određenog ne bi bilo u skladu sa kriterijumima i propisima Porodičnog zakona, pravilno utvrđenim potrebama dece na mesečnom nivou kao poverilaca izdržavanja i mogućnostima oba roditelja, kao dužnika izdržavanja, već bi došlo do nesrazmerno većeg prevaljivanja tereta obaveze izdržavanja zajedničke dece stranaka sa jednog roditelja na drugog, iako su oni jednaki obveznici izdržavanja, te su stoga nižestepeni sudovi pravilno cenili mogućnost tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih kćerki imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja.

Ostalim navodima revizije tuženi ponavlja navode istaknute u žalbi. Drugostepeni sud je ocenio i sve žalbene navode tuženog koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku je dao jasne i obrazložene razloge. Njima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković