Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 308/23 od 24.08.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovana žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje u odnosu na stav treći izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova povodom izjavljene žalbe.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, ... 10/23) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak u ... 25.08.2008. godine iz kog imaju maloletnog sina VV, rođenog ...2010. godine. Tokom trajanja bračne zajednice porodica je živela u porodičnoj kući tuženog u ... do 2015. godine, kada je tužilja sa maloletnim detetom otišla da živi u stambeni objekat u ... koji je vlasništvo oca tuženog. Prethodno je tuženi, zbog zdravstvenih problema, u potpunosti postao zavistan od tuđe nege i pomoći, pa je rešenjem suda R2 272/15 od 24.07.2015. godine u vanparničnom postupku potpuno lišen poslovne sposobnosti tako da je majka tuženog obavljala dužnost njegovog stalnog staratelja, shodno rešenju Centra za socijalni rad u Kraljevu. Tuženi je zbog bolesti usled teškog moždanog udara ostao nepokretan i otežano verbalno komunicira. Presudom prvostepenog suda P2 412/2021 od 21.02.2022. godine razveden je brak parničnih stranaka. Rešenjem prvostepenog suda R2 14/2022 od 28.04.2022. godine tuženom je potpuno vraćena poslovna sposobnost. Pre podnošenja tužbe za razvod braka tužilja je pokušala da redukuje kontakte maloletnog deteta sa porodicom oca, zbog čega je došlo do otpora kod deteta, na šta je tužilja odreagovala fizičkim kažnjavanjem deteta, usled čega je protiv tužilje podneta prijava policiji i naređenjem PU Kraljevo izrečena hitna mera zaštite od nasilje u porodici i to privremena mera zabrane da tužilja kontaktira maloletno dete, koja mera je produžena rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu Np 270/21 od 27.08.2021. godine do 27.09.2021. godine. Tužilja sa maloletnim detetom, od avgusta meseca 2021. godine, ne ostvaruje redovno kontakt i od tada se o maloletnom detetu neposredno stara baba po ocu.

Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Kraljevu od 20.12.2021. godine i 28.01.2022. godine, utvrđeno je da je u interesu maloletnog deteta da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, imajući u vidu da je majka po raskidu zajednice dominantno pružala negu i zadovoljavala razvojne potrebe dečaka, podsticala prisan odnos između oca i dečaka, omogućavala kvalitet odnosa koji dečak ima sa ocem, a istovremeno sarađivala sa porodicom oca što ukazuje na njenu respozivnost za potrebe maloletnog deteta. Nakon izrečene hitne mere kontakti su realizovani u kontrolisanim uslovima u prostorijama ustanove. Poslednji kontakt majke i deteta u kontrolisanim uslovima realizovan je 17.12.2021. godine, a nakon toga kontakti nisu nastavljeni jer stručni tim centra nije uspeo da uspostavi konakt sa babom deteta po ocu, niti se ista odazivala na pozive ustanove. Na osnovu rada stručnog tima utvrđeno je da maloletnik nije dete koje je zlostavljano i zanemarivano od strane majke. Na osnovu nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad u Kraljevu od 25.04.2023. godine utvrđeno je da je najbolji interes maloletnog deteta i dalje da bude poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava i da sa ocem ostvaruje redovne kontakte, jer je otac i pored visoke motivacije da vrši samostalno roditeljsko pravo nad maloletnim detetom objektivno sprečen da to zaista i čini, dok uspostavljeni obrazac životnog funkcionisanja maloletnog deteta u porodici oca nije u skladu sa potrebama i interesom deteta posebno u delu reda, rutine i predvidljivosti za održavanjem ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi, u ovom slučaju sa majkom, te da kontrolisani uslovi nadalje nemaju svoju svrhu iz razloga što da bi se odnos majke sa detetom reuspostavio majka mora da preduzme vršenje svoje roditeljske uloge u smislu zajedničkog života sa detetom. U izveštaju osnovne škole koju dete pohađa navedeno je da je u razgovoru sa maloletnim detetom primećeno da govori da ne želi da ide kod majke jer ona živi sa drugim čovekom, kao i da je kritičan samo prema ponašanju majke, dok ponašanje babe ne dovodi u pitanje, te da se stiče se utisak da maloletno dete bezrezervno veruje svojoj baki, dok prema svojoj majci ima nepoverenje. Majka redovno dolazi u školu i obavlja razgovore sa direktorom, odeljenskim starešinom i pedagogom škole i pokazuje interesovanje da se uključi u sve segmente detetovog života. Maloletno dete je isticalo pred Centrom za socijalni radi i u školi da ne želi da ide kod majke jer ona živi sa drugim čovekom, a prisustvovao je sukobu između majke i bake više puta, za koje krivi majku. Iz nalaza i mišljenja organa starateljstva od 17.06.2022. godine utvrđeno je da u kontekstu ovog postupka nije u najboljem interesu maloletnog deteta da se izjašnjava pred sudom, zbog uočenog sindroma otuđenja deteta, konflikta lojalnosti i potrebe da očuva aktuelni status i životnu organizaciju, te iz navedenih razloga sud nije maloletno dete neposredno saslušao pred sudom. Maloletno dete je uzrasta nepunih 13 godina i učenik je šestog razreda osnovne škole, urednog psiho-fizičkog razvoja, dobrog zdravlja i odličan je učenik. U toku postupka, utvrđene su i mogućnosti tuženog kao poverioca izdržavanja, imovinske i lične prilike majke, kao i mesečne potrebe maloletnog deteta.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su maloletno dete stranaka poverili na samostalno vršenje roditeljskog prava majci i odredili način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, prihvatajući pre svega stručno mišljene Centra za socijalni rad Kraljevo, te odredili doprinos oca u izdržavanju deteta, kako je to bliže navedeno u izreci prvostepene presude.

Revizija osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Dužnost suda da se u sporu za zaštitu prava deteta rukovodi najboljim interesom deteta, propisana je članom 266. stav 1. istog zakona. Pre nego što donese odluku o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava u smislu člana 270. tog zakona, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Članom 65. Porodičnog zakona je propisano da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja (stav 1.); mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima , a u skladu sa godinama i zrelošću deteta (stav 3.), dete koje je navršilo 10 godina života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima (stav 4.); dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja. Isto pravo garantovano je i članom 12. Konvencije o pravu deteta.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, proizlazi da je sud u obavezi da omogući detetu ostvarivanje prava na slobodno izražavanja mišljenja, bilo neposrednim saslušanjem, bilo posredno preko stručnog lica ili organa starateljstva, na način kojim se obezbeđuje zaštita ličnosti deteta i izbegava njegova dodatna traumatizacija. Navedena obaveza podrazumeva da se mišljenje maloletnog deteta zaista pribavi, a ne da se zameni nalazom i mišljenjem organa starateljstva o njegovom najboljem interesu. Stoga, okolnost da pribavljeni nalaz i mišljenje organa starateljstva potvrđuju da nije u najboljem interesu maloletnog deteta da se izjašnjava pred sudom, zbog uočenog sindroma otuđenja deteta, konflikta lojalnosti i potrebe da očuva aktualni status i životnu organizaciju, kao i da maloletno dete treba da bude povereno majci, ne oslobađa sud dužnosti da maloletnom detetu omogući da bude saslušano, ukoliko je prema svom uzrastu i zrelosti sposobno da formira svoje mišljenje. Zbog toga, s obzirom na uzrast maloletnog deteta, sud je bio u obavezi da omogući da maloletno dete izrazi svoje mišljenje u smislu citiranih zakonskih propisa i da prilikom odlučivanja o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava, pored nalaza i mišljenje organa starateljstva, ima u vidu i mišljenje deteta i posveti mu dužnu pažnju.

Kako su nižestepeni sudovi postupili suprotno iznetom, zasnivajući odluku o poveravanju maloletnog deteta na samostalno vršenje roditeljskog prava samo na nalazu i mišljenju organa starateljstva o najboljem interesu maloletnog deteta, nižestepene odluke su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje radi postupanja u skladu sa obavezom iz člana 65. Porodičnog zakona u vezi člana 6., 266. stav 1. i 270. istog zakona i ponovnog odlučivanja u ovoj pravnoj stvari.

Iz navedenih razloga, primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković