Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje D.M. iz B., čiji je punomoćnik Č.K., advokat iz B., protiv tuženog N.G. DOO iz B., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 953/15 od 20.08.2015. godine, u sednici veća održanoj 18.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje D.M. iz B., izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 953/15 od 20.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 24007/13 od 13.03.2014. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od 2.790,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.02.2013. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke je odbijen tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos za period od 13.06.2012. godine do 05.02.2013. godine kao neosnovan. Stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 36.250,00 dinara, a stavom četvrtim izreke je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj na priznati iznos naknade troškova parničnog postupka isplati zakonsku zateznu kamatu počev od dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan.

Viši sud u Kragujevcu je presudom Gž 953/15 od 20.08.2015. godine usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev, te je obavezana tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 39.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Postupak u sporovima male vrednosti je propisan kao poseban postupak u delu trećem Zakona o parničnom postupku, glava XXXIII. Prema članu 468 stav 1 sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479 stav 6 je propisano da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Kako je zakonodavac imperativnom procesnom normom isključio pravo na reviziju u sporovima male vrednosti, dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 403 stav 2 tačka 2 ZPP, prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Tužba u ovom postupku je podneta 04.09.2012. godine sa zahtevom za isplatu iznosa od 2.790,00 dinara.

Kako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.