.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 274/2016
29.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.B.1, zbog krivičnog dela neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. KZ i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B.1, advokata M.R., podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1947/15 od 23.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1947/15 od 23.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 br.1947/15 od 23.12.2015. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca preinačeno je rešenje Višeg suda u Novom Sadu Kv br.1064/15 od 05.11.2015. godine, tako što je usvojen prigovor Višeg javnog tužioca u Novom Sadu Oik 3/13 od 29.09.2015. godine i od okrivljenog M.B.1 i trećeg lica Ž.B. na osnovu člana 25. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela privremeno je oduzeta imovina bliže opisana u izreci tog rešenja i određeno da isto po ovom rešenju može trajati do drugačije odluke suda, najduže do odluke o trajnom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a ukoliko zahtev za trajno oduzimanje imovine ne bude podnet - tri meseca od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno predmetno delo.
Protiv navedenog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.B.1, advokat M.R., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje ukine i predmet vrati na ponovni postupak i donošenje odluke, ili da pobijano rešenje preinači, tako da se zahtev Višeg javnog tužioca u Novom Sadu za privremeno oduzimanje imovine od okrivljenog M.B.1 i trećeg lica Ž.B. odbije kao neosnovan.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.B.1 je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.B.1 navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.
Naime, branilac okrivljenog M.B.1, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u pobijanoj odluci, navodi da se drugostepena odluka zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati koji se tiču prihoda i rashoda M., Đ., B. i V.B. koji nemaju nikakve veze sa okrivljenim M.B.1 niti sa trećim licem Ž.B. osim istog prezimena, nisu u srodstvu niti su članovi zajedničkog domaćinstva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Nadalje u zahtevu se ukazuje da je drugostepenom odlukom povređen zakon iz člana 441. stav 3. ZKP na taj način što prilikom donošenja odluke nisu uzeti u obzir prihodi M.B.2 oca Ž.B. i dede M.B.3, koji osim starosne penzije ostvaruje i prihode po osnovu boračke invalidnine kao ni prihodi N.B. supruge Ž.B. i majke M.B.1, a koji svi predstavljaju članove domaćinstva.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u podnetom zahtevu su samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.B.1 na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
