Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 244/15 od 28.07.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je odgovorio na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...44/15) i utvrdio da je revizija tužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilja neosnovano ukazuje na postojanje bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja nije dozvoljen revizijski razlog. Na druge bitne povredse se revizijom određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je ćerka tuženog, rođena ... godine, u vanbračnoj zajednici između tuženog i njene majke Z.T., koja je trajno prestala juna 2010. godine. Redovan je student Filozofskog fakulteta u B. – Odsek ..., na … godini studija. Radi pohađanja nastave na fakultetu stanuje u B. u zakupljenom stanu za koji plaća mesečnu zakupninu od 200 evra. Koristi studentsku povlasticu za prevoz po ceni od 1.100,00 dinara mesečno. U … godini studija ima deset predmeta i za svaki je potreban udžbenik po ceni od 1.000,00 dinara. Ne koristi studentski kredit niti dečji dodatak i ne može da ostvari pravo na stanovanje u studentskom domu zbog visine primanja roditelja. Tuženi ima u vlasništvu kuću u P. i automobil marke „…“. Zaposlen je kao brodar u engleskoj kompaniji sa radnim angažovanjem na šest meseci. Ostvaruje prosečnu mesečnu zaradu od po 3.000 američkih dolara. Nema druge obaveze izdržavanja, osim prema tužilji kao punoletnom detetu na redovnom školovanju. Majka tužilje živi u P. u stanu površine 48,46 m2, na kojem ima pravo doživotnog stanovanja. Stan je kupljen od novca koji je tuženi isplatio majci tužilje prilikom prestanka njihove vanbračne zajednice i deobe vanbračne imovine, a po njihovom dogovoru predstavlja vlasništvo tužilje kao njihove zajedničke ćerke. Majka tužilje ostvaruje zaradu od 61.000,00 dinara mesečno, i dopunske prihode radom u poljoprivredi (berbom malina i uzgojem živine), i davanjem privatnih časova iz hemije, kao i prodajom kozmetičkih proizvoda. U određenim vremenskim intervalima njena mesečna primanja iznosila su oko 80.000,00 dinara mesečno.

Majka tužilje je 2010. godine pre prestanka vanbračne zajednice, na osnovu ranijeg ovlašćenja, podigla sa bankovnog računa tuženog 73.169 dolara i prenela ih na svoje ime na novootvoreni račun, po kojem tuženi nije ovlašćen. Od tog novca je tuženom isplatila 15.000 dolara radi pokrića štete na vozilu, a preostali iznos je zadržala i na njegov zahtev odbila da vrati, uz objašnjenje da je potreban za školovanje tužilje. Tuženi je odustao od zahteva za vraćanje tog novca da bi bio iskorišćen za školavanje njihove ćerke – tužilje ali među njima je ostalo sporno da li je o tome postignut sporazum. U vreme presuđenja na računu je ostalo još 4.306 američkih dolara. Tužilja poseduje ovlašćenje na deviznom računu majke ali ga nije koristila. Novac je delimično iskorišćen za njeno školovanje i putovanje u inostranstvo radi učenja jezika.

U postupku je utvrđeno da novčano izražene mesečne potrebe u pogledu izdržavanja tužilje iznose 40.000,00 dinara i da bi tuženi od svoje mesečne zarade (oko 279.000,00 dinara) mogao da doprinosi njenom izdržavanju sa 30.000,00 dinara, dok bi obezbeđenje preostalog novčanog iznosa palo na teret majke (sa njenom zaradom od oko 80.000,00 dinara mesečno). Međutim, imajući u vidu da prilikom prestanka zajednice života između roditelja tužilje nije postignut sporazum o izdržavanju ćerke, da je majka zadržala značajnu deviznu ušteđevinu sa obrazloženjem da se koristi za potrebe školovanja deteta, sa čim se tuženi naknadno složio, kao i da još uvek ima deponovanog novca na tom računu, nižestepeni sudovi su zaključili da je neosnovan zahtev tužilje da se tuženi obaveže na plaćanje traženog doprinosa za njeno izdržavanje. Zbog toga su tužbeni zahtev u celini odbili.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije pravilno a ni pravično stanovište nižestepenih sudova izraženo u pobijanim presudama.

Prema odredbi člana 155. stav 2. Porodičnog zakona punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26 godine života. Tužilja ispunjava sve ove zakonske uslove u pogledu prava na izdržavanje, što su konstatovali i nižestepeni sudovi a tuženi nije osporio. Međutim, neprihvatljiv je istovremeni stav tih sudova i njegovo obrazloženje, sadržano u pobijanim presudama, da bi usvajanje tužbenog zahteva i zasnivanje obaveze tuženog u pogledu izdržavanja tužilje predstavljalo za njega očiglednu nepravdu u situaciji kada je on većom deviznom sumom omogućio odgovarajući visok nivo životnog standarda i izdržavanja tužilje. Polazeći od činjenica da je majka tužilje slobodno raspolagala nepodeljenom zajedničkom ušteđevinom koju joj je prepustio tuženi radi izdržavanja tužilje, kao i da deponovani novac još uvek nije u celini potrošen, sudovi su primenom člana 155. stav 4. Porodičnog zakona, ocenili da tužilja nema prava na traženo izdržavanje.

Pogrešno je ovakvo shvatanje nižestepenih sudova kojim se tuženi praktično oslobađa obaveze da tužilji kao svom punoletnom detetu na redovnom školovanju plaća doprinos za izdržavanje u visini koja je odgovarajuća njenim potrebama i istovremeno njegovim mogućnostima. Takvo zaključivanje nije uzelo u obzir da tužilja kao poverilac izdržavanja i tuženi kao dužnik te obaveze nemaju međusobni sporazum o izdržavanju, u pogledu načina izvršenja ove obaveze i njene visine. Ne postoji ni sudska odluka ili poravnanje o zasnivanju takve obaveze tuženog prema tužilji. Imovinski odnosi tuženog i majke tužilje posle prestanka njihove vanbračne zajednice i njihov eventualni naknadni i prećutni sporazum o načinu korišćenja devizne ušteđevine ne mogu tako uticati da tuženog potpuno oslobode roditeljske dužnosti da učestvuje u izdržavanju tužilje kao svog punoletnog deteta na školovanju, a tužilju liše tog zakonskog prava. Izdržavanje određenog lica se po samoj svojoj prirodi mora odvijati i obezbediti u kontinuitetu. Zbog toga je bilo nužno da se utvrdi visina i redovan tok priliva sredstava potrebnih za život i školovanje tužilje kao izdržavanog lica. Preostala suma na deviznom računu njene majke (u nedostatku izričitog sporazuma o načinu njenog korišćenja, ali ni po svojoj visini), nije podobna i dovoljna da namiri tužiljine potrebe u pogledu tekućeg i budućeg izdržavanja do završetka školovanja, u zamenu za redovna novčana davanja tuženog. Pri tome, uvek treba imati u vidu da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja (član 162. stav 3. Porodičnog zakona).

Zato je primenom člana 155. stav 2., 160, 161. i 162. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud zaključio da je tuženi u mogućnosti i dužan da za izdržavanje tužilje kao svog punoletnog deteta na redovnom školovanju plaća mesečno po 20.000,00 dinara, zbog čega je u tom delu preinačio nižestepene presude, odlučivši na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

U preostalom delu u pogledu traženog izdržavanja za još 10.000,00 dinara mesečno, zahtev tužbe je s obzirom na utvrđene činjenice previsoko postavljen, te je pravilno odbijen presudama nižestepenih sudova. Zato je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, u tom delu revizija odbijena kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi člana 153, 154. i 159. ZPP, odlučio o troškovima celokupnog postupka. Tužilji je dosuđena naknada nužnih i stvarnih troškova za zastupanje od strane advokata i to za sastav tužbe 6.000,00 dinara i žalbe i revizije po 12.000,00 dinara, kao i zastupanje na pet održanih ročišta po 6.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 60.000,00 dinara. Visina troškova obračunata je primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (Tar.br.14 stav 1. alineja 7).

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.