Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je pobijanim presudama povređen identitet optužbe i presude i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, jer je prvostepeni sud izmenio činjenični opis dela u pogledu vremena izvršenja tako što je naveo da je okrivljeni delo izvršio u periodu od maja 2015. do kraja 2015. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Prema stanju u spisima predmeta, optužnicom Drugog OJT u Beogradu Kt 4720/15 od 23.03.2016. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ i kao vreme izvršenja dela naveden datum 30.09.2015. godine. Dopisom Kt 4720/15 od 27.09.2016. godine javni tužilac je precizirao optužni akt i kao vreme izvršenja naveo period od 2013. do 2015. godine, a na glavnom pretresu od 09.03.2017. godine zamenik javnog tužioca izmenio je optužni akt u pogledu vremena izvršenja dela, tako što je kao period izvršenja označio maj 2015. do 30.09.2015. godine.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen krivim da je krivično delo izvršio u periodu od maja 2015. godine do 30.09.2015. godine, dakle upravo u periodu koji je označen u izmenjenom optužnom aktu kao period izvršenja predmetnog krivičnog dela, pa time ni na koji način nije povređen identitet optužbe i presude, kako to neosnovano navodi branilac u podnetom zahtevu.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da radnje okrivljenog ne predstavljaju radnju izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici već eventualno nekog drugog krivičnog dela, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, ali u zahtevu ne obrazlaže zbog čega smatra da radnje okrivljenog ne predstavljaju to krivično delo i o kojem drugom delu je eventualno reč.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je sud odbio predlog da se obavi medicinsko veštačenje povreda oštećene i da se sasluša lekar koji je pregledao oštećenu nakon kritičnog događaja, čime iznosi svoje viđenje o mogućnosti povređivanja oštećene, te time u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje.

Osim toga, branilac u zahtevu kao razlog podnošenja zahteva navodi i povrede odredaba člana 68. stav 1. tačka 10. i člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP.

Činjenično stanje kao i navedene povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić