Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodo odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da okrivljena nije vlasnik kartice za mobilni telefon broj ... sa kog broja je upućena inkriminisana poruka na mobilni telefon oštećenog i da iz listinga za SMS karticu navedenog broja mobilnog telefona proizlazi da se isti odnosi na mobilni telefon čiji IMEI broj nije identičan IMEI broju mobilnog telefona koji je u kritičnom periodu koristila okrivljena, iz čega, prema navodima zahteva, proizlazi da je pravnosnažnom presudom pogrešno utvrđeno činjenično stanje, te da je na pogrešno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjeno materijalno pravo na taj način što je okrivljena oglašena krivom i osuđena za krivično delo za koje nije dokazano da ga je ona izvršila.

Iznetim navodima zahteva branilaca okrivljene osporava ocenu dokaza i činjenične zaključke nižestepenih sudova u vezi sa izvršenjem predmetnog krivičnog dela i na taj način pravnosnažnu presudu u suštini osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su pobijanom pravnosnažnom presudom učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka prvostepene presude nerazumljiva i protivrečna sama sebi i razlozima presude, pri čemu presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama dok su oni razlozi koji su dati potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava i samih tih isprava, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 3. u vezi člana 16. stav 2. i člana 419. stav 1. ZKP, time što sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze, već je činjenice iz krivične prijave prihvatio kao istinite bez prethodne provere.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i člana 438. stav 3. u vezi člana 16. stav 2. i člana 419. stav 1. ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić