.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2053/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Vladimir Mandić advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3569/18 od 19.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3569/18 od 19.09.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 3569/18 od 19.09.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3448/2015 od 01.06.2016. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 80.000,00 dinara i to za pretrpljene fizičke bolove iznos od 40.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 40.000,00 dinara i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 126.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova pa do traženog iznosa od 70.000,00 dinara i preko dosuđenog iznosa od 40.000,00 dinara po osnovu pretrpljenog straha do iznosa od 70.000,00 dinara.
Viši sud u Novom Sadu je presudom Gž 3569/18 od 19.09.2018. godine žalbu tuženog delimično usvojio i presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P broj 3448/2015 od 01.06.2016. godine u pobijanom usvajajućem delu preinačio tako što je obavezao tuženu da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 64.000,00 dinara umesto 80.000,00 dinara i to za pretrpljene fizičke bolove 32.000,00 dinara umesto iznosa od 40.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 32.000,00 dinara umesto iznosa od 40.000,00 dinara, dok je preko preinačenih iznosa do dosuđenih iznosa prvostepenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom na ovu razliku od presuđenja do isplate tužbeni zahtev odbijen i obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 125.020,00 dinara umesto iznosa od 126.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti umesto dana presuđenja 01.06.2016. pa do isplate, a odbijen je zahtev u delu u kojem je tužilac potraživao isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka od dana presuđenja 01.06.2016. do dana izvršnosti. Žalba tuženog je u preostalom delu odbijena i prvostepna presuda u pobijanom nepreinačenom delu potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP, radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnost građana, radi ujednačvanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava niti ujednačavanjem sudske prakse uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva, kao i da je u pogledu troškova postupka svaki slučaj specifičan i zavisi od okolnosti konkretnog spora pa nije moguće ujednačavanje sudske prakse. Pobijane nižestepene presude sadrže odluku o tužbenom zahtevu i troškovima parničnog postupka koje su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i izraženim stavovima Vrhovnog kasacionog suda po pitanju naknade štete i troškova parničnog postupka, koje pitanje je dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tuženog za odlučivanje o reviziji u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Članom 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Prema članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je sudu 06.04.2015. godine.
Kako u konkretnom slučaju iz sadržine revizije tuženog proizilazi da se pobija pravilnost rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
