Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Zorane Delibašić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Nataša Mijaljević i Jovica Mijaljević, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije - MUP – Uprava granične policije Beograd, koju zastupa zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 162/19 od 12.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 162/19 od 12.03.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 162/19 od 12.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 188/18 od 18.10.2018. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom fondu PIO za period od 01.01.2010. godine do 31.12.2011. godine, po stopi koja bude važila na dan uplate, a na osnovu isplaćenih razlika zarade po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dan državnih i verskih praznika, na pojedinačne mesečne osnovice u iznosima bliže opredeljenim u ovom stavu izreke, a koji iznosi su tužiocu dosuđeni presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 798/16 od 04.07.2017. godine, te da o izvršenoj uplati dostavi dokaz tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 17.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 162/19 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 188/18 od 18.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tužena se pozvala na odredbu člana 404. ZPP, zbog potrebe zauzimanja stava o pravnoj prirodi spornog odnosa i u vezi sa tim nadležnosti suda.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbama člana 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući na osnovu citiranih zakonskih odredbi, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, jer u konkretnom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Nije potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, jer se revizijom ni ne ukazuje na postojanje suprotnih odluka u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji. Nižestepeni sudovi su svoju nadležnost pravilno zasnovali na Zakonu o uređenju sudova. Isti zakon propisuje obavezu pružanja sudske zaštite u slučajevima povrede prava iz radnog odnosa, kakvo je pravo na uplatu doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja kao integralnog dela zarade koju propisuje Zakon o radu. Shodno tome, sudovi su nadležni da u parničnom postupku odlučuju i o zahtevu zaposlenog lica da poslodavac uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje odgovarajućim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, bez obzira na to da li je takav zahtev jedini predmet spora. Izneto je u skladu i sa pravnim shvatanjem koje je, u vršenju nadležnosti predviđene članom 31. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud usvojio na Sednici Građanskog odeljenja od 12.03.2019. godine. Apsolutna nenadležnost suda sankcionisana je kao apsolutno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav. 2. tačka 2. ZPP, koja nije propisana kao razlog za dozvoljenost posebne revizije, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 11.05.2018. godine. U istoj nije označena vrednost predmeta spora. Taksa za tužbu je određena u iznosu od 1.900,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora do 10.000,00 dinara.

Odredba člana 403. stav 3. ZPP propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Kako je vrednost predmeta spora očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, revizija tužene nije dozvoljena.

Sa iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić