.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3537/2019
14.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Zorane Delibašić i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Volarević, advokat iz ..., protiv tuženih AD ''BB'' ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Popadić, advokat iz ..., i „VV“ AD, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog ''BB'' AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1835/19 od 06.06.2019. godine, na sednici veća održanoj 14.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog ''BB'' AD ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1835/19 od 06.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog ''BB'' AD ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1835/19 od 06.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 br. 681/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke konstatvano je da se tužbeni zahtev usvaja. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu, za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, na ime naknade za ishranu u toku rada solidarno isplate iznos od 31.987,98 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.08.2018. godine pa do konačne isplate, kao i iznos od 11.948,60 dinara na ime obračunate kamate. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocu, za period od 01.03.2015. godine do 31.08.2015. godine, na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora solidarno iznos od 10.662,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.08.2018. godine pa do konačne isplate, kao i iznos od 3.982,88 dinara na ime obračunate kamate. Stavom petim izreke odlučeno je o troškovima postupka, a stavom šestim izreke je odbijen predlog za prekid postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1835/19 od 06.06.2019. godine, odbijene su žalbe tuženih i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi ''BB'' AD .... je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužioca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke Apelacionih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog AD ``BB`` kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tača 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate, podneta je 02.04.2018. godine. Vrednost predmeta spora opredeljena je na iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
