Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom da se tuženi obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 30.06.2014. godine, kada mu je radni odnos prestao zbog ostvarenja prava na starosnu penziju. Na osnovu odluke br. .. od 13.03.2014. godine o odobravanju beskamatnog zajma zaposlenima u RB „VV“ DOO iz ..., tužiocu je isplaćen iznos od 72.200,00 dinara. Tužilac je dao pismenu saglasnost da se, u slučaju prestanka radnog odnosa pre isteka roka za otplatu zajma, preostali iznos zajma obustavi od zarade, naknade zarade i njegovih drugih primanja po osnovu rada. Tuženi je isplatio otpremninu tužiocu umanjenu za iznos odobrenog zajma od 72.200,00 dinara.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je iznos odobrenog zajma odbijen od tužiočeve otpremnine na osnovu pismene saglasnosti tužioca da se u slučaju prestanka radnog odnosa iznos zajma odbije od njegove zarade, naknade zarade i drugih primanja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, smatrajući da je nižestepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Pravno shvatanje drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva prihavata i revizijski sud.

Odredbom člana 123. stav 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Prema članu 119. stav 1. tačka 1. tog zakona, poslodavac je dužan da, u skladu sa opštim aktom, isplati zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju. Otpremnina isplaćena u skladu sa navedenom odredbom se, shodno članu 105. stav 3. istog zakona, ne smatra zaradom.

Iz izloženog sledi da je tužilac iznos odobrenog zajma mogao, uz pristanak tužioca, odbiti samo od njegove zarade ali ne i od otpremnine, čak i u slučaju da se tužilac sa tim saglasio. Otpremnina predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa, koje se, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, zaposleni ne može odreći. Osim toga, otpremnina predviđena članom 119. stav 1. tačka 1. Zakona o radu se, po izričitoj odredbi člana 105. stav 3. istog zakona, ne smatra zaradom.

Iz navedenih razloga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani revizijski navodi tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava. S`obzirom da je revizija u ovom sporu dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, revizijski sud se nije upuštao u ocenu navoda tužene o neujednačenoj sudskoj praksi, kao razlogu za reviziju predviđenu članom 404. stav 1. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo za naknadu troškova tog postupka, a troškovi tužioca za sastav odgovora na reviziju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić