U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Jugoslav Vojnić Hajduk, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''BB šume'' iz ..., koga zastupa dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i isplati, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1502/18 od 26.07.2018. godine, u sednici održanoj 26.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1502/18 od 26.07.2018. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Somboru P1 162/16 od 07.02.2018. godine u usvajajućem delu.

USVAJA SE žalba tužilje i UKIDA prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke kojim je odbijen zahtev tužilje za naknadu štete na ime izgubljene zarade i drugih primanja za period od 29.05.2013. do 31.10.2016. godine i u stavu petom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka i predmet se u tom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 162/16 od 07.02.2018. godine, stavom prvim, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog od 22.05.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o utvrđivanju prava obaveze i odgovornosti od 10.07.2006. godine i aneks ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti od 22.06.2009. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete u iznosu od 607.564,09 dinara što predstavlja 10 zarada zaposlene na radnom mestu referenta uzgoja i zaštite šuma sa pripadajućom zateznom kamatom od 1. novembra 2016. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete preko dosuđenog iznosa od 607.564,09 dinara pa do traženih 1.131.701,40 dinara kao i u delu kojim je traženo da se zatezna kamata računa od dana utuženja (26.08.2013. godine) pa do 1. novembra 2016. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati naknadu štete na ime izgubljene zarade i drugih primanja za period od 29. maja 2013. do 31. oktobra 2016. godine u ukupnom iznosu od 2.545.381,80 dinara sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos utvrđen u tom delu izreke od dospelosti do isplate, kao i da na tako utvrđene iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova socijalnog osiguranja prema stopama u momentu isplate. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.750,38 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti prvostepene presude pa do isplate

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1502/18 od 26.07.2018. godine, usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda u usvajajućem delu preinačena, tako što je odbijen zahtev tužilje za poništaj rešenja tuženog od 22. maja 2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti od 10.07.2006. godine i aneks ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti od 22.06.2009. godine i obavezu tuženog da tužilji umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete u iznosu od 607.564,09 dinara što predstavlja 10 zarada zaposlene na radnom mestu referenta uzgoja i zaštite šuma sa zateznom kamatom od 1. novembra 2016. godine do konačne isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 55.750,38 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Žalba tužilje je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu, a tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove prvostepenog parničnog postupka u iznosu od 295.000,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 39.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 10. jula 2006. godine sa tuženim zaključila ugovor o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti kojim je regulisano da tužilja zasniva radni odnos na neodređeno vreme i da će obavljati poslove radnog mesta samostalni referent za zaštitu životne sredine u Direkciji ŠG ... . Nakon prihvatanja ponude za izmenu ugovorenih uslova rada od strane tužilje, tuženi i tužilja su 22.06.2006. godine zaključili aneks ugovora kojim je predviđeno da tužilja počev od tog dana obavlja poslove radnog mesta referent uzgoja i zaštite životne sredine u ŠU ... . U šumskoj upravi ''VV'' je 4. aprila 2013. godine vršena kontrola rasadnika koji su vršili rukovodioci Službe planiranja i gazdovanja šumama i samostalni referent za uzgoj i zaštitu šuma PU ..., GG i DD, a bili su prisutni i tužilja i ĐĐ. U rasadniku je vršeno vađenje sadnica poljskog jasena radi pošumljavanja 5/2 odeljenja u površini od 7,69ha u Gazdinskoj jedinici ... šume, a nadležni referent uzgoja i zaštite šuma u ŠU VV u ... - tužilja je bila prisutna. Po nalogu tužilje je izvađeno 21.881 sadnica poljskog jasena. Povađene sadnice u rasadniku do sađenja bi trebale biti utrapljene u iskopan trap na način da im korenov sistem bude zatrpan i zaštićen. Na koren jednog dela sadnica bilo je bačeno malo zemlje sa iskopanim plitkim trapom koji ne štiti biljku od isušivanja i drugih negativnih uticaja spoljnih činilaca. Na primedbu koju je samostalni referent za uzgoj i zaštitu šuma Šumskog gazdinstva ... uputio da trap nije dovoljno dubok i da ga treba popraviti, tužilja je pred prisutnim radnicima u rasadniku ušla u raspravu pojačanim tonom sa licima koja su bila u kontroli. Prema uvidu fotografije priključene spisima predmeta utvrđeno je da korenov vrat sadnica poljskog jasena u potpunosti ili delimično ogoljen, te da je pokriven samo deo korenovog sistema. Tuženi je 22. maja 2013. godine doneo rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti od 10. jula 2006. godine sa zaključenim aneksom zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 3, čl. 185. i 192. Zakona o radu i člana 95. stav 1. tač. 1, 2, 6. i 12, člana 96. stav 1. tač. 4. i 6. i člana 110. Pravilnika o radu tuženog, tačke 15. stav 1. podtačka 1, 2, 5, 8. i 11. i stava 2. tač. 4. i 6. ugovora o utvrđivanju prava, obaveze i odgovornosti od 10.07.2006. godine i odluke direktora tuženog od 19. januara 2010. godine. U obrazloženju rešenja je navedeno da je tužilji radni odnos prestao jer je 4. aprila 2013. godine nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radnih zadataka, prekoračenjem datog ovlašćenja bez dogovora sa samostalnim referentom gajenja i zaštite šuma i nepridržavanjem propisa o smeštaju sadnog materijala izvadila sav sadni materijal poljskog jasena u količini od 21.881 komad i bez kopanja dovoljne dubine trapa ga nepropisno utrapila samo površinskim zagrtanjem zemlje iako je kao referent uzgoja i zaštite šume znala da neposredno pred sadnju treba izvaditi samo onoliko sadnica koliko nalaže mesečni Operativni plan pošumljavanja predviđenih 7,69ha u GJ ... šume 5/2 odsek, te da se izvađeni sadni materijal može trapiti na propisan način u dovoljno dubok trap da koren sadnice ne bude ogoljen i istog dana u vreme vršenja kontrole rasadnika EE u ŠO VV u ... nakon što je od strane rukovodioca službe planiranja i gazdovanja GG i samostalnog referenta za uzgoj i zaštitu šuma DD upozorena na propuste prilikom trapljenja sadnog materijala poljskog jasena da isti nije dovoljno utrapljen i da se i dalje ne trapi dovoljno duboko, ne uvažavajući stručne primedbe i sugestije odbila da izvrši nalog neposrednog rukovodioca da iskopa dublji trap za smeštaj sadnog materijala i nedolično se ponašala prema rukovodiocu Službe planiranja i gazdovanja šumama i samostalnom referentu za uzgoj i zaštitu šuma, tako što je na njih vikala, galamila i omalovažavala ih pred prisutnim radnicima što se negativno odražava na rad ostalih zaposlenih. Tužilja je odbila da potpiše prijem ovog rešenja 28. maja 2013. godine pa je ono istaknuto na oglasnu tablu ŠU ''VV'' ... 28. maja 2013. godine. Protekom roka od osam dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli rešenje se smatra dostavljenim zaposlenom, a budući da radni odnos zaposlenom prestaje danom dostavljanja rešenja tužilji je radni odnos prestao 06.06.2016. godine. Pre donošenja rešenja o otkazu tuženi je uputio pismeno upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz. Tužilja je odbila da potpiše ovo upozorenje pa je i ono istaknuto na oglasnoj tabli 24. aprila 2013. godine i smatra se dostavljenim 03.05.2013. godine. Tužilja se pismeno izjasnila navodima iz upozorenja, a sindikat je dostavio svoje mišljenje i u svemu podržao navode tužilje. Utvrđena je kolika je ukupna zarada tužilje u preduzeću, kao i koliko je iznosila neto zarada tužilje u oktobru 2016. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio kao nezakonito rešenje o otkazu sa aneksom nalazeći da nije postojao osnov za prestanak radnog odnosa. Po oceni ovog suda, tuženi, na kome je teret dokazivanja postojanja povrede radne obaveze, nije dokazao postojanje Operativnog plana pošumljavanja kojim se predviđa koliko treba izvaditi sadnica. Pored toga, tužilja je odmah po primedbama da je izvađeni sadni materijal samo u neznatnom broju zatrapljen bez da je zemlja u celosti pokrila korenove, navedeno stanje ispravila, tako da nije došlo do štete jer su se kasnije te iste mladice poljskog jasena primile na zasađenoj površini što ukazuje da nije došlo do oštećenja, odnosno da je trapljenje bilo izvršeno na odgovarajući način. Osim toga, rasprava sa nadeđenima povišenim tonom se nije negativno odrazila na rad ostalih zaposlenih zbog čega po oceni ovog suda, tužilja nije svojim ponašanjem narušila radnu disciplinu niti učinila povredu radne obaveze koja je stavljena na teret. Zbog toga je poništio rešenje i tužilji dosudio naknadu štete umesto reintegracije na osnovu člana 192. stav 5. Zakona o radu u iznosu od 10 zarada, polazeći od propisanih kriterijuma i to vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca (11 godina), godina života zaposlenog (58 godina). Istovremeno je odbio zahtev tužilje za isplatu izgubljenih zarada zaključujući da nema pravo da kumulativno pored štete na ime nevraćanja na rad zahteva i isplatu izgubljenih zarada.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, tuženi je doneo rešenje o otkazu iz opravdanih razloga, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužilje za poništaj tako donetog rešenja i dosuđenu naknadu štete na ime nevraćanja na rad zaključujući da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja se sastoji u necelishodnom i neodgovornom raspolaganju sredstvima za rad odnosno sadnim materijalom i nepridržavanju propisa o njihovom smeštaju, kao i zbog rasprave sa nadređenim licima povišenim tonom.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prema članu 15. ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti od 10.07.2016. godine zaposlenom prestaje radni odnos otkazom tog ugovora od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povrede radnih obaveza i to između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne dužnosti i obaveze i ako necelishodno i neodgovorno raspolaže sredstvima za rad odnosno sadnim materijalom i ne pridržava se propisa o njihovom smeštaju, svojom radnjom ometa ili onemogućava proces rada ili drugom zaposlenom otežava izvršavanje radnih obaveza, zloupotrebi položaj ili prekorači dato ovlašćenje, odbije izvršavanje naredbi ili radnih i drugih naloga poslodavca donetih počev od neposrednog rukovodioca pa nadalje. Nepoštovanje radne discipline odnosno ponašanje zaposlenog zbog kojeg ne može nastaviti rad kod poslodavca postoji u više slučajeva, a posebno u slučaju nedoličnog ponašanja (svađe, uvrede, grubo i neuljudno ponašanje) prema rukovodstvu poslodavca, drugom zaposlenom, te u slučajevima očiglednog nepoštovanja radne discipline odnosno neprimerenog ponašanja koje se negativno odražava na rad i poslovanje poslodavca ili na druge zaposlene.

Prema članu 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; ako necelishodno i neodgovorno koristi ѕredstva rada (tačka 3). Stavom 3. propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji nepoštuje radnu disciplinu i to, ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom (tačka 1), ako nepoštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8).

Tuženi je na teret tužilji stavio povredu radne obaveze nepostupanje prema operativnim planom pošumljavanja kojim je propisano koliko treba izvaditi sadnica. Međutim, u postupku pred nižestepenim sudovima, tuženi, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud nije dokazao postojanje ovog operativnog plana pošumljavanja. Osim toga, tužilja nije sama radila na izvađenom materijalu već sa ostalim radnicima. Tužilja je postupila po primedbi o stanju izvađenog sadnog materijala, a zasađeni materijal je u kasnijoj fazi nikao na zasađenoj površini. S obzirom da tuženi nije dokazao da je tužilja izvadila više sadnica od potrebnog broja jer nije dokazao postojanje operativnog plana pošumljavanja, kao i da su zasađene mladice primile na zasađenoj površini, ukazuje da je trapljenje bilo izvršeno na odgovarajući način, što sve ukazuje da tužilja nije izvršila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Govor povišenim tonom koji je tužilji stavljen na teret, po pravilnoj oceni prvostepenog suda, ne predstavlja ponašanje kojim se narušava radna disciplina. Čak i da je tužilja vikala toliko da je druge radnike ometala u izvršavanju radnih obaveza (a nije), ne predstavlja povredu koja je takve težine da bi opravdala najtežu meru – otkaz (otkaz se može dati samo kod povrede radne obaveze i radne discipline koje su takve prirode da nastavak radnog odnosa tužioca kod tuženog nije moguć). Ponašanje koje je tužilji stavljeno na teret ne može se podvesti pod takvo ponašanje, zbog čega je rešenje o otkazu nezakonito.

Tužilja zbog nezakonitog otkaza ima pravo na naknadu štete umesto vraćanja na rad na osnovu člana 192. stav 9. Zakona o radu čija visina je pravilno određena u skladu sa kriterijumima iz člana 192. stav 5. Zakona o radu koji je prvostepeni sud pravilno ocenio.

Pogrešno je shvatanje prvostepenog suda da tužiljino pravo na naknadu štete umesto reintegracije isključuje pravo na isplatu izgubljenih zarada. Naime, reč je o dve vrste štete. U slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad samo ukoliko to zaposleni zahteva, a ukoliko to nije zahtev zaposlenog, on u sudskom postupku može tražiti naknadu štete u visini od najviše 18 zarada koje bi ostvario da je radio, što predstavlja poseban vid štete, kao supstituciju umesto vraćanja na rad. Međutim, naknada štete u visini izgubljene zarade, predviđena članom 191. stav 2. Zakona o radu, predstavlja nužnu pravnu posledicu nezakonitog prestanka radnog odnosa, koju je poslodavac dužan naknaditi zaposlenom, nezavisno od zahteva zaposlenog da se vrati na rad i koja se ne isključuje u slučaju da takvog zahteva nema u sudskom postupku (zahteva za vraćanje na rad). Zbog toga naknada štete umesto vraćanja na rad iz člana 191. stav 4. Zakona i naknada štete u visini izgubljene zarade, iz stava 2. istog člana, predstavljaju dva različita vida štete na koja zaposleni ima pravo.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati primedbe iz ovog rešenja i obračunati visinu izgubljene zarade koja tužilji pripada na osnovu člana 191. stav 2. Zakona o radu.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer ona zavisi od konačnog uspeha tužioca u sporu.

Na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić