Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, odluke nižestepenih sudova donete primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i razloge na kojima su zasnovane, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

U konkretnom slučaju, pravnosnažno je odlučeno o isplati naknade za grejanje stana tužene koji se nalazi u zgradi kolektivnog stanovanja, ocenom o osnovanosti tužbenog zahteva, na osnovu činjenica utvrđenih putem odgovarajućeg veštačanja. U činjeničnoj situaciji da stan tužene nije isključen sa sistema grejanja putem distributivne mreže, već je presudom Opštinskog suda u Zaječaru P.647/89-91 od 25.02.1991. godine donetoj u sporu vođenom između distributera komunalne usluge grejanja i nekoliko korisnika stanova, među kojima i ovde tužene, bilo odlučeno da se korisnici odnosno vlasnici stanova oslobađaju plaćanja naknade do poboljšanja grejanja, a da je u ovoj parnici utvrđeno da je distributivno grejanje poboljšano i da je temperatura u stanu u okviru propisanih vrednosti, i pored delimično neispravnih instalacija u stanu, na donjoj granici propisane temperature u grejnoj sezoni, ali ne ispod limitirane, tužena je obavezana na plaćanje tražene naknade za grejanje za period od 01.06.2016. godine do 31.05.2017. godine, uz date razloge za takvu odluku. Okolnost da su za raniji period odbijeni zahtevi za isplatu naknade, presudama donetim u drugim postupcima vođenim između istih stranaka, ne znači da je u ovoj parnici pogrešno primenjeno materijalno pravo. U ovom postupku je dokazano da je otpao razlog zbog kojeg je tužena bila oslobođena plaćanja naknade za komunalnu uslugu čijom se distribucijom bavi tužilac. U drugim postupcima tužilac nije dokazao postojanje činjenica bitnih za nastanak potraživanja. Zato se ne može govoriti o postojanju različite prakse. Pravila o teretu dokazivanja spadaju u domen primene materijalnog prava, te se po njima odlučuje i u postupcima o sporovima male vrednosti, čiji ishodi zavise od rezultata dokazivanja o spornom.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Ocena o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u sprovedenom postupku. Primena materijalnog prava u konkretnoj stvari uslovljena je utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može pobijati u postupku po reviziji. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Imajući u vidu izneto, ovaj sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 403. stav 2. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da je postupak iniciran 31.07.2017. godine, da po tada važećem srednjem kursu Narodne banke Srbije koji je iznosio 1euro/120,4014 dinara, vrednost pobijanog dela predmeta spora 34.942,24 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost 290,21 evra, revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić