Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 574/19 od 16.10.2019. godine, na sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 574/19 od 16.10.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 574/19 od 16.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudske jedinice u Kuli, Prr 390/19 od 05.07.2019. godine obavezana je tužena da tužiocu isplati po pravnom osnovu novčanog obeštećenja izazvanog povredom prava na suđenje u razumnom roku iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva u iznosu od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti prema srednjem kursu NBS na dan isplate i obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 16.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 574/19 od 16.10.2019. godine žalbe parničnih stranaka su odbijene, prvostepena presuda u pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i delu odluke o troškovima postupka potvrđena i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, s predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stavu 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, a prema stavu 2. ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stava 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačavanja sudske prakse i potrebe novog tumačenja prava jer se u konkretnom slučaju radi o parnici radi naknade štete – novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, a tužilac uz reviziju nije priložio više sudskih odluka koje bi učinile osnovanim razlog predviđen članom 404. ZPP za izjavljivanje revizije s obzirom na to da postojanje različite sudske odluke ne ukazuje nužno i na drugačiju sudsku praksu. Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stava 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stavu 6. ZPP protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Predmet tužbenog zahteva je naknada štete, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi iznos od 3.000,00 evra u dinarskoj protivvrednsti.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, radi se o sporu male vrednosti u kome revizija, prema članu 479. stavu 6. ZPP, nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić