Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Štefanija Pacek, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Buha, advokat iz ..., radi činidbe i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2780/19 od 02.07.2019. godine, u sednici održanoj dana 04.06.2020. godine doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2780/19 od 02.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2780/19 od 02.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2591/17 od 19.02.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi štetu za povađene: vinograd u iznosu od 500.000,00 dinara, po dvadeset stabala kruške i jabuke u iznosima od po 100.000,00 dinara, dva stabla trešnje u iznosu od 10.000,00 dinara, po tri stabla kajsije i višnje u iznosima od po 15.000,00 dinara i pet stabala oraha u iznosu od 100.000,00 dinara; za izmaklu korist u periodu od 10.04.2014. godine do 10.04.2017. godine i to u iznosu od 150.000,00 dinara od roda vinograda, 300.000 dinara od roda krušaka, 300.000,00 dinara od roda jabuka, 30.000,00 dinara od roda trešanja, 45.000,00 dinara od roda kajsije, 45.000,00 od roda višanja, 150.000,00 dinara od roda oraha i 1.000.000,00 dinara od prinosa meda i 43 košnice, kao i da se obaveže da mu naknadi štetu zbog korišćenja polovine parcele broj .. KO ... u periodu od 10.04.2014. godine do 10.04.2017. godine u iznosu od 90.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 11.04.2017. godine do isplate; da se obaveže tuženi da tužiocu preda 43 košnice sa pčelama, kao i da mu naknadi troškove postupka. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 248.525,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2780/19 od 02.07.2019. godine, u prvom stavu izreke odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena. U drugom stavu izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete i činidbe podneta je 10.04.2017. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 2.950.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić