Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Marine Milanović, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Miletić, advokat iz ..., protiv tužene Trgovinsko – ugostiteljske škole „Vojislav Nikolajević“ iz Leskovca, Dubočica bb, radi isplate naknade troškova ishrane u toku rada i regresa, odlučujući o reviziji tužilje AA iz ..., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/19 od 30.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE, posebna revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/19 od 30.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/19 od 30.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 24 P1 1099/17 od 04.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da tužilji na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015, 2016. i 2017. godinu isplati iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada od septembra do decembra 2014. godine, za 2015. i 2016. godinu i od januara do avgusta 2017. godine isplati mesečne iznose bliže označene u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi aneks ugovora o radu kojim će tužilji, biti priznato pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i na regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđena njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada biti izražena u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, a ukoliko tužena ne zaključi ovakav aneks ugovora o radu, presuda će se smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i za njihovu isplatu tužilji počev od dana podnošenja tužbe, kao i za izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 9.823,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2877/19 od 30.10.2019. godine, žalba tužilje je odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Polazeći od razloga zbog kojih je tužilja izjavila reviziju, Vrhovni kasacioni sud je najpre razmotrio da li reviziju treba izuzetno dozvoliti u smislu odredaba člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužilje naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor. Nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili našavši da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01... 21/16) i praksom ovog suda.

Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 29.12.2017. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilje nije dozvoljena. Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić