Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Vlaović, advokat iz ..., protiv tuženih BB PR SZR D-M „BB“, čiji je punomoćnik Golub Zindović, advokat iz ..., i VV iz ..., čiji je punomoćnik Risto Rikić, advokat iz ..., radi poništaja ugovora i predaje u posed, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1389/19 od 13.06.2019. godine, u sednici održanoj 10.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1389/19 od 13.06.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1389/19 od 13.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4351/2016 od 19.11.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje od 25.03.2014. godine da se utvrdi da je ugovor o kupoprodaji zaključen između tuženog SZR D-M BB, PR „BB“, kao prodavca i tuženog VV, kao kupca, overen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod Ov ../2011, dana 22.12.2011. godine, po osnovu kojeg je tuženi SZR D-M BB, PR „BB“, prodao tuženom VV stan oznake .., površine 75 m2 na .. spratu stambene zgrade na parceli broj .. u K.O. ... u ... u ulici ... broj .., apsolutno ništav i ne proizvodi pravno dejstvo i da se obavežu tuženi da tužilji isti stan predaju u posed i solidarno naknade troškove postupka. Drugim stavom izreke, obavezana je tužilja da tuženom SZR D-M BB, PR „BB“ naknadi troškove postupka u iznosu od 28.500,00 dinara i tuženom VV u iznosu od 254.650,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1389/19 od 13.06.2019. godine, prvim stavom izreke, žalba tužilje je delimično usvojena, delimično odbijena i prvostepena presuda potvrđena u delu odluke o tužbenom zhatevu, a u delu odluke o troškovima postupka preinačena u odnosu na tuženog VV, tako što je tužilja obavezana da ovom tuženom umesto dosuđenog, isplati iznos od 62.650,00 dinara na ime naknade troškova parničnog postupka, dok je u odnosu na tuženog SZR D-M BB, PR „BB“ potvrđena. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog VV za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na pravnu prirodu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zaključenog između oca tužilje i tuženog SZR D-M BB, PR „BB“, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja koje je u interesu ravnopravnosti građana i radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 25.03.2014 godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 100.000,00 dinara.

Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena. Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić