.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3378/2020
08.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u spojenim parnicama po tužbi tužilaca maloletnih AA, BB, VV i GG svi iz ..., čiji su punomoćnici Dušan Stojković i Đorđe Nikolić advokati iz ..., protiv tužene DD iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Mitić advokat iz ..., po tužbi tužioca GG iz ..., čiji su punomoćnici Dušan Stojković i Đorđe Nikolić advokati iz ..., protiv tužene DD iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Mitić advokat iz ..., radi razvoda braka, nasilja u porodici i vršenja roditeljskog prava i protivtužbi tužene DD iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Mitić advokat iz ..., protiv tužioca GG iz ..., čiji su punomoćnici Dušan Stojković i Đorđe Nikolić advokati iz ..., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava, lišenja roditeljskog prava i zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tužioca GG izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/20 od 25.03.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca GG izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/20 od 25.03.2020. godine u pogledu odluke o privremenoj meri.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/20 od 25.03.2020. godine u preostalom delu i presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1552/2017 od 12.11.2019. godine, u drugom, trećem, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom i četrnaestom stavu izreke i u tom delu predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1552/2017 od 12.11.2019. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak zaključen 28.07.2006. godine pred matičarem Opštine ... i evidentiranim pod tekućim brojem 603 za 2006. godinu između tužioca GG rođenog ... godine u ... od oca ĐĐ i majke EE i tužene DD rođene ... godine u ... od oca ŽŽ i majke ZZ, a na osnovu odredbe člana 41. Porodičnog zakona. Stavom drugim izreke, maloletna deca stranaka - AA i BB obe rođene ... godine u ... i VV rođen ... godine u ... povereni su majci DD koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen zahtev za izdržavanje i obavezan GG da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća iznos od po 13.000,00 dinara, svakog prvog do desetog u mesecu za tekući mesec dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se ova odluka ne izmeni, i to na tekući račun zakonskog zastupnika dece - majke naveden u ovom stavu izreke, i to za maloletnog VV od podnošenja tužbe – 27.10.2017.godine, a za maloletne AA i BB počev od predaje majci - 21.05.2018. godine pa ubuduće. Stavom četvrtim izreke, delimično je odbijen zahtev za izdržavanje maloletne dece preko dosuđenih iznosa od po 13.000,00 dinara mesečno do traženih iznosa od po 30.000,00 dinara mesečno počev od 21.05.2018. godine pa ubuduće. Stavom petim izreke, GG iz ... je potpuno lišen roditeljskog prava nad maloletnom decom AA, BB i VV. Stavom šestim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici tako što je zabranjeno GG da se približava DD i maloletnoj deci na udaljenost manju od 200m i naloženo mu da se uzdržava od približavanja ovim licima na označenu udaljenost. Stavom sedmim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno GG da pristupa u prostor oko mesta stanovanja DD i maloletne dece, stana broj .. u ulici dr. ... broj .../... u ..., na udaljenost manju od 200m i naloženo mu da se uzdržava od pristupa u ovaj prostor. Stavom osmim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno GG da pristupa u prostor oko Osnovne škole „...“ u ulici ... broj ... u ... koju pohađaju maloletne AA i BB na udaljenost manju od 200m i naloženo mu da se uzdržava od pristupa u ovaj prostor. Stavom devetim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno GG da pristupa u prostor oko Osnovne škole „...“ u ulici ... broj ... u ... koju pohađa maloletni VV, na udaljenost manju od 200m i naloženo mu da se uzdržava od pristupa u ovaj prostor. Stavom desetim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno GG da na bilo koji način uznemirava DD i maloletnu decu i naloženo da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo DD i maloletne dece. Stavom jedanaestim i dvanaestim izreke, odučeno je da se izrečene mere zaštite od nasilja u porodici određuju na period od godinu dana od dana donošenja presude, s`tim da se mogu produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su određene, kao i da žalba na presudu ne zadržava izvršenje mera zaštite od nasilja u porodici. Stavom trinaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je GG tražio da se maloletna deca stranaka povere njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava i obaveže DD da doprinosi izdržavanju maloletne dece sa iznosom od po 25.000,00 dinara za maloletne AA i BB i iznosom od 20.000,00 dinara za maloletnog VV počev od 27.10.2017. godine pa za ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa pa do isplate i isplatom odjednom svih dospelih iznosa. Stavom četrnaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je GG tražio da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici i zabrani DD da se približava njemu i maloletoj deci, njihovom mestu stanovanja - stanu broj .... u ulici ... broj ... u ..., prostoru oko Osnovne škole „...“ koju pohađaju maloletne AA i BB i prostoru oko Osnovne škole „...“ koju pohađa maloletni VV na udaljenost manju od 200m, kao i da se zabrani DD da na bilo koji način uznemirava GG i maloletnu decu i da joj se naloži da se uzdržava od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo GG i maloletne dece. Stavom petnaestim izreke, određena je privremena mera i GG potpuno lišen roditeljskog prava nad maloletnom decom AA, BB i VV, čime je izmenjeno rešenje o privremenoj meri od 13.05.2019. godine. Stavom šesnaestim, sedamnaestim i osamnaestim izreke, odlučeno je da privremena mera iz stava petnaestog izreke ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka, da žalba na odluku o privremenoj meri ne zadržava njeno izvršenje i da odluka kojom je određena privremena mera ima pravno dejstvo pravnosnažnog rešenja o izvršenju. Stavom devetnaestim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 152/20 od 25.03.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca GG i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1552/2017 od 12.11.2019. godine u drugom, trećem, petom, šestom, sedmom, osmom, devetom, desetom, jedanaestom, dvanaestom, trinaestom, četrnaestom, petnaestom, šesnaestom, sedamnaestom, osamnaestom i devetnaestom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac GG je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena DD je podnela odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog GG nije dozvoljena u delu kojim se drugostepena presuda pobija u pogledu odluke o privremenoj meri koju je prvostepeni sud doneo uz odluku o glavnoj stvari.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Rešenjem o određivanju privremene mere postupak se pravnosnažno ne okončava, zbog čega revizija protiv takvog rešenja nije dozvoljena.
Iz tog razloga je, na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o reviziji tužioca GG, izjavljenoj protiv drugostepene presude u preostalom delu, Vrhovni kasacioni sud je u skladu sa odredbom člana 408. ZPP našao da je tužiočeva revizija osnovana.
U konkretnom slučaju, istom presudom odlučeno je o zahtevima iz tri spojene parnice, između ostalog i parnice po tužbi tužilaca GG i maloletne dece protiv tužene DD radi zaštite od nasilja u porodici. Tokom postupka u spojenim parnicama doneto je pravnosnažno rešenje P2 1552/2017 od 21.05.2018. godine kojim su maloletna deca poverena tuženoj - majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Na osnovu tog rešenja tužena - majka vrši i zastupanje deteta po svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (član 72. stav 1. Porodičnog zakona).
S`obzirom da se u jedinstvenom postupku odlučuje i o zahtevu maloletne dece kojim je u odnosu na tuženu - majku tražena zaštita od nasilja u porodici, to evidentno postoje njihovi suprotni interesi. U takvoj procesnoj situaciji bilo je nužno deci postaviti kolizijskog staratelja u skladu sa članom 265. stav 1. Porodičnog zakona, na šta se osnovano ukazuje izjavljenom revizijom.
Inače, organ starateljstva je na zahtev prvostepenog suda, rešenjima od 18.04.2018. godine, postavio deci kolizijskog staratelja. Protiv tih rešenja tužilac - otac dece izjavio je žalbu. Ishod postupka po žalbi nije poznat, a prvostepeni sud nije pozivao lice postavljeno za kolizijskog staratelja dece niti mu je dostavljao podneske i pismene dokaze.
Takođe, osnovano se revizijom ukazuje na propust nižestepenih sudova da, poštujući pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenja, utvrde mišljenje dece i posvete mu dužnu pažnju.
Odredbom člana 65. Porodičnog zakona, između ostalog propisano je: da dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo slobodnog izražavanja tog mišljenja (stav 1); da dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje svog mišljenja (stav 2); da se mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i zrelošću deteta (stav 3); da dete koje je navršilo 10-tu godinu života može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlučuje o njegovim pravima (stav 4).
U ovom slučaju, maloletna AA i maloletna BB su navršile 10-tu godinu života i saglasno članu 65. stav 4. Porodičnog zakona mogu slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u ovom postupku, jer se u istom odlučuje o njihovim pravima. Njihovo mišljenje sud je dužan da utvrdi na način propisan stavom šestim tog člana.
U postupku pred prvostepenim sudom njima nije omogućeno da slobodno i neposredno izraze svoje mišljenje. Obrazloženje prvostepene presude ne sadrži razloge zbog kojih im ostvarenje tog prava nije omogućeno. Žalbene navode tužioca da prvostepeni sud nije primenio član 65. Porodičnog zakona drugostepeni sud je ocenio neosnovanim jer se ta odredba u ovom sporu ne može primeniti. Po stanovištu tog suda, najbolji interes dece utvrđivan je na osnovu mišljenja organa starateljstva i veštaka iz kojih proizilazi da tužilac - otac instrumentalizovao maloletnu AA i maloletnu BB, aktivno ih otuđivao od tužene - majke koju je degradirao i diskvalifikovao kao ličnost i roditelja. U takvoj situaciji, po oceni drugostepenog suda, ne bi bilo svrsishodno pribavljati mišljenje dece i isto ne bi moglo biti od značaja za rad suda i utvrđivanje njihovog najboljeg interesa.
Ovako dati razlozi, po oceni revizijskog suda, nisu prihvatljivi i ne oslobađaju sud obaveze da, bez obzira na specifičnost i životno složene okolnosti slučaja, pribave mišljenje dece i posvete mu dužnu pažnju. Sud je u obavezi da omogući deci uzrasta starijeg od 10 godina da slobodno i neposredno izraze svoje mišljenje u postupku u kom se odlučuje o njihovim pravima, čak i kada su se izjašnjavali pred organom starateljstva, čije mišljenje će se ceniti u skladu da ostalim izvedenim dokazima u skladu sa najboljim interesom deteta.
Iz navedenih razloga, nižestepene presude su morale biti ukinute u pogledu odluke o glavnoj stvari i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
U ponovljenom suđenju prvostepeni sud će prethodno otkloniti propuste u zastupanju maloletne dece tako što će im postaviti kolizijskog staratelja u skladu sa članom 265. stav 1. Porodičnog zakona, a u daljem toku postupka omogućiti maloletnoj AA i maloletnoj BB da neposredno izraze svoje mišljenje koje će ceniti u sklopu sa svim ostalim izvedenim dokazima i okolnostima slučaja, a zatim odlučiti o svim postavljenim zahtevima.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
