Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 74. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud povredio pravo okrivljenog na obaveznu odbranu, obzirom da okrivljenom nije data mogućnost da se pojavi pred pretresnim većem prvostepenog suda, dok je branilac okrivljenog onemogućen da prisustvuje sednici veća drugostepenog suda na kojoj se donosila odluka povodom njegove žalbe izjavljene na prvostepeno rešenje. Naime, iako je branilac okrivljenog uredno i blagovremeno obavestio drugostepeni sud o razlozima svoje sprečenosti da prisustvuje sednici veća zakazanoj za dan 20.03.2020. godine i predložio odlaganje ove sednice zbog više sile, odnosno uvođenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije i nepostojanja zdravstvenih i drugih bezbedonosnih uslova, drugostepeni sud je održao sednicu veća dana 20.03.2020. godine na kojoj je potvrdio prvostepeno rešenje. Pored toga, ističe se i da je prvostepeni sud morao da pozove okrivljenog na glavni pretres dok je isti bio pokretan, obzirom da se okrivljenom stavlja na teret krivično delo koje spada u kategoriju teških krivičnih dela i stoga je po mišljenju branioca njegovo prisustvo na glavnom pretresu bilo neophodno.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Povreda zakona iz člana 74. tačka 7) ZKP postoji ako okrivljeni protiv koga se postupak vodi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja nije imao branioca od podnošenja predloga za izricanje takve mere pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. ZKP ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni svo vreme trajanja postupka imao branioca, te da iz drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-146/20 od 20.03.2020. godine proizilazi da je branilac okrivljenog - advokat Goran Ćirić uredno obavešten o sednici veća Apelacionog suda u Kragujevcu kao drugostepenog zakazanoj za dan 20.03.2020. godine (što ne negira i sam branilac u podnetom zahtevu), te imajući pri tome u vidu odredbu člana 447. stav 5. ZKP kojom je propisano da nedolazak stranaka koje su uredno obaveštene ne sprečava održavanje sednice veća, dakle da sud nema zakonsku obavezu da odloži sednicu veća u slučaju nedolaska uredno obaveštenih stranaka (bez obzira da li je ili ne stranka obavestila sud o razlozima svoje sprečenosti da prisustvuje sednici veća), to činjenica da je drugostepeni sud održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog branioca okrivljenog ne znači da okrivljeni AA u postupku pred drugostepenim sudom nije imao branioca, odnosno da nije imao odbranu, zbog čega se u konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može raditi o povredi zakona iz člana 74. ZKP vezano za obaveznu odbranu okrivljenog u krivičnom postupku, a kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Pored toga, imajući u vidu odredbu člana 525. stav 3. ZKP kojom je propisano da ako okrivljeni nije u stanju da prisustvuje glavnom pretresu, smatraće se da osporava navode optužbe, te imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta i to nalaza i mišljenja komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu od 21.12.2018. godine o zdravstvenom stanju okrivljenog AA i njegovoj mogućnosti da prisustvuje glavnom pretresu, izjašnjenja na glavnom pretresu od 12.02.2019.godine predstavnika ove komisije - veštaka dr Svetlane Pajić Savić i dopisa Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu od 21.10.2019.godine proizilazi da je pogoršano opšte zdravstveno stanje okrivljenog, zbog čega on nije sposoban da prisustvuje suđenju, to je dakle prvostepeni sud pravilno našao da okrivljeni nije u stanju da prisustvuje glavnom pretresu i pravilno je shodno članu 525. stav 3. ZKP smatrao da on osporava navode iz optužbe, pri čemu je glavnom pretresu pored branioca okrivljenog prisustvovao i staratelj okrivljenog - BB, tako da i u ovom pogledu nije učinjena povreda zakona iz člana 74. ZKP, kako to neosnovano u zahtevu ukazuje branilac okrivljenog.

Osim toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da u radnjama okrivljenog nema bitnog obeležja protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, obzirom da protivpravna radnja prema pasivnom subjektu - pretnja da će se napasti na život i telo pasivnog subjekta mora biti preduzeta ozbiljno i zlo kojim se preti mora biti ostvarljivo i teško, a što ovde po stavu branioca nije slučaj, jer u blizini mesta silovanja nije bilo noža ili nekog mehaničkog oruđa, odnosno sredstva da se oštećena uplaši i da pristane da pod prinudom bude obljubljena.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažnog rešenja i to da je okrivljeni AA prinudio na obljubu oštećenu VV, njegovu rođenu sestru, na taj način što je u večernjim satima kada je oštećena, sa kojom živi u fizički odvojenim delovima kuće, došla u njegov deo kuće kako bi se ugrejala i kod njega prespavala jer joj je šporet bio neispravan, nakon što je oštećena legla u krevet došao do nje, na silu joj skinuo pantalone i gaćice, zatim skinuo i svoje pantalone i gaćice i dok mu je oštećena govorila da je pusti, da se pomeri od nje i da mu je sestra, zapretio joj da će biti mrtva i dok ga je ona istovremeno gurala i udarala rukama, on je počeo da je udara po glavi, rukama i stomaku, zatim legao preko nje i svojim polnim organom prodro u polni organ oštećene i tako nad njom izvršio obljubu, a kada je završio sa obljubom oštećena se obukla, a zatim kroz prozor pobegla iz kuće, a u vreme i mestu bliže opisanom u izreci rešenja, jasno i nedvosmisleno proizilaze sva bitna zakonska obeležja protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ, a za koje je okrivljenom pravnosnažno izrečena mera bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi.

Naime, u izreci rešenja je jasno navedeno i opisano na koji način je okrivljeni prinudio oštećenu na obljubu i to upotrebom sile i pretnje da će neposredno napasti na njen život i telo, a što je dovoljno za postojanje protivpravnog dela koje je u zakonu određeno kao krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ. Upotreba sile se ogleda u tome da je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenoj na silu skinuo pantalone i gaćice dok mu je ona govorila da je pusti, da se pomeri od nje i da mu je sestra, istovremeno ga gurajući i udarajući rukama, pa je okrivljeni oštećenu počeo da udara po glavi, rukama i stomaku i zatim je legao preko nje i i svojim polnim organom prodro u polni organ oštećene, dok se upotreba prema oštećenoj pretnje da će neposredno napasti na njen život i telo ogleda u tome što je okrivljeni, dok mu je oštećena pružala otpor, istoj zapretio da će biti mrtva.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nisu učinjene povrede zakona iz člana 74. i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Ćirića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić