Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. Tužilac u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, i to tvrdnjom o nejasnim i protivrečnim razlozima i da presuda ima nedastataka zbog kojih se ne može ispitati, što nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 23.05.2012. godine na poslovima referenta prodaje turističkih aranžmana, a njegovo mesto rada je bilo u ... . Odlukom direktora tuženog od 25.10.2013. godine utvrđeno je da je ukinut ogranak tuženog u ..., pa je tužiocu rešenjem tuženog od 31.10.2013. godine prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radio usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca. Tuženi je tužiocu osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu dostavio preporučenom pošiljkom, uz povratnicu br. .., povratnica je potpisana dana 06.11.2013. godine i prijem pismena overen je potpisom – parafom. Ocenom nalaza veštaka grafološke struke, utvrđeno je da je tužilac lično potpisao poštansku povratnicu o uručenju pošiljke dana 06.11.2013. godine, kada je primio osporeno rešenjeo otkazu ugovora o radu. Isključena je mogućnost falsifikovanja potpisa tužioca od strane trećeg lica, te da je bilo koje lice na bilo koji drugi način sačinilo sporni potpis. Tužilac je tužbu u ovom sporu podneo 18.02.2014. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom čl. 153, 158. i 179. tačka 9. Zakona o radu odbio tužbeni zahtev nalazeći da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a drugostepeni sud je po održanoj raspravi ukinuo prvostepenu presudu i tužbu odbacio kao neblagovremenu.

Po shvatanju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i tužbu odbacio kao neblagovremenu.

Prema članu 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 32/13), protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstvnik sindikata čiji je zaposleni član a koga zaposleni ovlasti može da pokrene spor pred nadležnim sudom (stav prvi). Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava (stav drugi).

Imajući u vidu da je sasvim izvesno da je tužilac primio rešenje o otkazu ugovora o radu dana 06.11.2013. godine, što potvrđuje njegov potpis na povratnici o uručenju pošiljke, pravo tužioca je povređeno navedenog datuma, po prijemu otkaznog rešenja, od kada je počeo da teče rok predviđen članom 195. Zakona o radu. S ozbirom da je tužba u ovoj pravnoj stvari podneta neposredno sudu dana 18.02.2017. godine, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je protekao zakonski rok od 90 dana za podnošenje tužbe sa zahtevom za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad. U pitanju je rok prekluzivne prirode koji je doveo do gubitka prava na podnošenje tužbe za sudsku zaštitu, a na koji sud pazi po službenoj dužnosti. Samim tim, tužilac je izgubio pravo da u sudskom postupku zahteva ocenu zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i reintegraciju u radni odnos, što čini neosnovanim navode revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić