.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1423/2020
23.09.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Malina Đokić, advokat iz ..., protiv tužene Banke poštanska štedionica AD Beograd, radi poništaja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2558/19 od 14.11.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2558/19 od 14.11.2019. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P1 100/16 od 27.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj AO .. od 21.10.2016. godine, poništi kao nezakonito i tužena obaveže da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužioca u delu zahteva kojim je tražio da se tužena obaveže da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, kao nedozvoljena. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2558/19 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda prvostepenog suda u stavu drugom tako da glasi, da se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužioca vrati na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke prvostpene presude, ostaje neizmenjena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je dana 07.10.2016. godine upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a zatim mu je rešenjem tužene od 21.10.2016. godine, prestao radni odnos zbog povrede radne obaveze predviđene odredbom člana 179. stav 2. tač. 1, 2. i 5. Zakona o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je u periodu od 10.10.2015. godine do 20.07.2016. godine, nesavesnim izvršavanjem radnih obaveza u ekspozituri ... zloupotrebio položaj i prekoračio službena ovlašćenja, tako što je u više navrata bez prisustva klijenata vršio neovlašćene transakcije isplate i uplate po devizinim štednim računima klijenata, nalozima za isplatu i uplatu, koji nisu potpisani od strane klijenta ili ovlašćenog lica, niti su evidentirani u štednim knjižicama klijenata. Tužilac u izjašnjenju na upozorenje, kao i u toku postupka nije sporio da neke transakcije nisu upisivane u štedne knjižice klijenata, jer im je izlazio u susret ukoliko ih trenutno sa sobom nisu poneli, ali da o transakciji postoji zvanična dokumentacija i to nalog koji klijent potpisuje svojeručno. Međutim, kako tužilac prilikom obavljanja svog posla nije poštovao proceduru i uputstva za šaltersko poslovanje, jer u više navrata nije u štedne knjižice klijenata upisivao izvršene transakcije, pa se stanje na deviznoj štednji klijenata nije poklapalo sa nalozima uplata – isplata potpisanih od strane klijenata, iz kojih razloga je svedok BB i podnela krivičnu prijavu protiv tužioca, kao i zahtev za obeštećenje tuženoj, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza, jer je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze, zloupotrebio položaj i prekoračio ovlašćenja.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da su sudovi pravilno ocenili da opisano ponašanje tužioca prilikom obavljanja posla, u navedenom periodu, predstavlja povredu radne obaveze propisane ugovorom o radu i otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu, a iz kojih razloga je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen u celosti kao neosnovan.
Odredbom člana 179. stav 2. tač. 1, 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako neavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
Odredbom člana 35. stav 2. Procedure za šaltersko poslovanje po osnovu dinarske i devizne štednje sa klijentima fizičkim licima, predviđeno je da su zaposleni dužni da u izvršavanju radnih obaveza postupaju na način propisan ovom Procedurom i odgovorni su za sprovođenje ove Procedure, u delu poslova koji su im povereni.
Uputstvima za šaltersko poslovanje po osnovu devizne štednje sa klijentima fizičkim licima, predviđeno je između ostalog, da zaposleni pored štampe naloga za isplatu vrši štampu i u deviznoj štednoj knjižici klijenata.
Suprotno revizijskim navodima, tužilac je svojom krivicom učinio povrede radne obaveze, jer je postupao protivno predviđenoj proceduri poslovanja, te navodi revizije da je svedok BB menjala svoj iskaz, kao i da je uvek potpisivala nalog za isplatu, nije od uticaja, s obzirom da je obaveza tužioca bila da nakon pružene informacije i transakcije klijentu istu upiše i u štednu knjižicu, a što on nije učinio, a takođe, iz same revizije proizlazi da je ovakvim svojim ponašanjem tužilac stvarao zabunu kod klijenata.
Kako je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj otkaza ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.
Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 153. i 163. ZPP. Takođe, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, s obzirom da tužilac nije uspeo po izjavljenoj reviziji, a da odgovor na reviziju ne predstavlja nužni trošak.
Iz navedenih razloga, a pravilnom primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
