U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Žigić, advokat iz ..., protiv tuženog ''Bačka'' d.o.o. Čonoplja iz Čonoplje, čiji je punomoćnik Dragan Zarić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilaca 18.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2634/2018 od 18.01.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 500/17 od 15.06.2018. godine, tužbeni zahtev je usvojen, pa su poništena rešenja o otkazu ugovora o radu br. 465, 466 i 467 sva od 05.06.2017. godine, kojima su tužiocima otkazani ugovori o radu, obavezan je tuženi da tužioce vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, stečenoj radom, kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2634/2018 od 18.01.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove prvostepenog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizjom određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog i od 2016. godine su bili raspoređeni na poslove radnika ... službe sa nepunim radnim vremenom (u trajanju od polovine punog radnog vremena nedeljno).

Delatnost tuženog je, između ostalog, ručno krčenje bagremca, sečenje šiblja, krčenje voćnjaka i vinograda, sakupljanje grana i trupaca i utovar u transportno vozilo, okopavanje raznih ratarskih, povrtarskih i šumskih biljaka i dr. i sve te poslove su kod tuženog obavljali zaposleni u ''...'' d.o.o. Direktor tuženog ''Bačka'' d.o.o. Čonoplja i ''...'' d.o.o je isto lice GG.

Zbog značajnog smanjenja ukupnih obradivih površina poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu društva, a imajući u vidu i sveukupnu ekonomsku situaciju u Srbiji i okruženju i druge okolnosti koje bitno utiču na obim i karakter poslovanja, što je za posledicu imalo tehnološko-ekonomske i organizacione promene koje su uslovile potrebu za racionalizacijom kod poslodavca, tuženi je radi celishodnosi, a u skladu sa potrebama i poslovnim interesima društva 10.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova (radnih mesta) kojim su utvrđeni osnovni organizacioni delovi: direktor i opšta servisna služba, njihov delokrug rada, vrste i nazivi poslova, opisi poslova i uslovi za njihovo obavljanje.

U okviru organizacionog dela opšte ... službe utvrđeno je radno mesto ''grupovođa ... službe'' jedan izvršilac, kao i radno mesto ''radnik ... službe'', za koje se zahteva osnovna škola sa ili bez radnog iskustva i predviđen je broj 10 izvršilaca.

U skladu sa odredbama Pravilnika od 10.02.2017. godine, tuženi je sačinio nove ugovore o radu u prečišćenom tekstu i 06.03.2017. godine je dostavio tužiocima ponudu i obrazloženje ponude za zaključenje novog ugovora o radu, koju su tužioci prihvatili, prema kojoj su tužioci raspoređeni na radna mesta - radnici ... službe.

Izmenom Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 08.05.2017. godine, tuženi je u članu 12. ukinuo radno mesto-radnik ... službe, na kojem su tužioci bili zaposleni, pa je tuženi doneo odluku od 05.06.2017. godine, na osnovu člana 179.stav 5.tačka 1. Zakona o radu, da se četiri izvršioca na tom radnom mestu, zaposleni na određeno vreme, među kojima i tužioci, proglašavaju organizacionim viškom, da im se ne može obezbediti obavljanje drugih poslova i da im se otkazuje ugovor o radu, uz isplatu svih zakonom predviđenih prinadležnosti po osnovu radnog odnosa.

Na osnovu odluke od 05.06.2017. godine tuženi je doneo pobijana rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima, jer je zbog ekonomskih i tehnoloških promena, došlo do smanjenja obima posla u društvu i ukidanja radnog mesta na kojem su tužioci radili. Istog dana tužioci su potpisali izjavu da su primili pripadajuću otpremninu i da prema tuženom po osnovu radnog odnosa, a ni po bilo kom drugom osnovu nemaju nikakvih daljih potraživanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je zahtev tužilaca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu osnovan, jer kod tuženog nije došlo do tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje su dovele do prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili do smanjenja obima posla, odnosno do ukidanja radnog mesta na kojem su tužioci radili. Po oceni prvostepenog suda poslodavac nije imao mogućnost da ukine radno mesto tužilaca donošenjem unutrašnjeg akta o sistematizaciji poslova, jer nije prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima su tužioci radili, budući da su za rad na tim poslovima iz delatnosti tuženog angažovani zaposleni iz drugog privrednog društva, u kome je na mestu direktora isto lice kao i kod tuženog.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud zaključio da sud nije ovlašćen da preispituje opravdanost izmena opštih akata poslodavca koje se odnose na organizaciju rada poslodavca i sistematizaciju radnih mesta. Do ukidanja radnog mesta na kojem su tužioci radili, sa nepunim radnim vremenom, je došlo zbog ekonomske situacije u zemlji i drugih okolnosti koje utiču na poslovanje tuženog, a donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu zbog ukidanja radnog mesta na kojima su zaposleni na tim poslovima bili raspoređeni je u skladu sa sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi revizije tužilaca kojima ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to, ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenog obima posla.

Tužiocima je otkazan ugovor o radu u zakonom propisanoj proceduri. Izmenom Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 08.05.2017. godine ukinuto je radno mesto-radnik ..., na kojem su tužioci bili zaposleni i u skladu sa tim je tuženi doneo odluku od 05.06.2017. godine da se četiri izvršioca na tom radnom mestu, zaposleni na određeno vreme, među kojima i tužioci, proglašavaju organizacionim viškom, te da im se usled nemogućnosti da im se obezbedi obavljanje drugih poslova, otkazuje ugovor o radu, uz isplatu otpremnine koju su tužioci primili.

Sledom navedenog prestala je potreba za radom tužilaca, usled organizacionih promena kod tuženog, pa je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, zbog čega su pobijana rešenja zakonita, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Na pravilnost pobijane presude nisu od uticaja navodi revizije da tuženi i dalje ima istu površinu obradivog zemljišta, ali da je mehanizaciju koja je u vlasništvu tuženog ustupio drugom preduzeću, koje je u vlasništvu istog lica i koje sada preko svijih zaposlenih obrađuje celokupno zemljište tuženog. Navedeno ne dokazuje da su zaposleni iz drugog privrednog društva zasnovali radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, na poslovima koje su tužioci obavljali, odnosno da je kod tuženog bilo upražnjenih radnih mesta na koje su u vreme donošenja odluke o otkazu ugovora o radu tužioci mogli biti raspoređeni, što bi moglo biti od uticaja na pravilnost i zakonistost pobinanih rešenja o otkazu ugovora o radu. Ovo tim pre što kod tuženog nije došlo do smanjenja broja izvršilaca, već do ukidanja radnog mesta na kom su tužioci radili.

Prema konačnom uspehu stranaka u sporu pravilna je i odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog psotupka, jer je doneta pravilnom primenom čl. 153, 154, 163. i 165. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tuženom ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić