Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno, preko punomoćnika advokata izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu drugostepenog suda, primenom člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18) i ustanovio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi, tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje je revizija osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama i ocenom dokaza ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena AA rođena 1940.godine sa sinom BB rođenim ...1976.godine imala je prebivalište u Republici Hrvatskoj, gde je posle smrti supruga kao nosioca „Partizanske spomenice 1941“ ostvarila pravo na porodičnu invalidninu i stalno mesečno primanje, uvećano za sauživaoca sina BB, dok je na školovanju, po rešenjima Uprave za boračko invalidsku zaštitu opštine Petrinja od 13.05.1987.godine i 13.03.1988.godine. Po napuštanju prebivališta u Republici Hrvatskoj u 1995.godini, u izbeglištvu u Republici Srbiji tužena je Opštinskoj upravi u ... prikazala isprave kojima je raspolagala. Tužena je inače neuka osoba, zna samo da se potpiše. Bez donošenja kakvog pismenog akta, u Republici Srbiji tuženoj je uspostavljena isplata po osnovu prava koja je ostvarila pre izbeglištva. Uspostavljena isplata slovi vidom humanitarne pomoći prema odluci Vlade SRJ, čija je sadržina u bitnom utvrđena. Ostvarena je prijavljivanjem tužilje sa statusom izbeglice koja boravi na teritoriji SRJ, a ima priznato pravo iz oblasti boračko-invalidske zaštite po saveznim zakonima, opštinskom organu. Prema odluci Vlade SRJ, isplata se vršila na način da nadležni opštinski organ dostavlja naloge za isplatu Banci Poštanske štedionice AD. Uslovi za isplatu su bili ti da lice ima status izbeglice i boravi na teritoriji SRJ i da ispunjava uslove za ostvarivanje i korišćenje priznatog prava propisane zakonom. Takvi korisnici su i dalje u isplati navedenih prava, ali sada iz budžeta Republike Srbije, pa tako i tužena. Sin tužene BB završio je školovanje još u 1995.godini, a napunio 27 godina dana ...2003.godine. Rešenjem opštinske uprave ..., Službe za opštu upravu i društvene delatnosti od 22.08.2016.godine, koje je potvrđeno rešenjem donetim u drugostepenom postupku 13.09.2016.godine, utvrđeno je da je tuženoj kao korisnici porodične invalidnine i stalnog mesečnog primanja kao članu porodice umrlog nosioca Partizanske spomenice 1941.godine, neosnovano isplaćivan iznos navedenih prava uvećan za sauživaoca (sina) za period od 01.02.2006.godine do 31.01.2016.godine, te koliko iznose nepravilno isplaćeni iznosi po osnovu kojeg prava, te u ukupnom iznosu 871.2332,00 dinara, a da će se u posebnom postupku rešiti o povraćaju nepravilno isplaćenog iznosa. Tužba radi isplate navedenog iznosa podneta je 27.12.2016.godine. Utvrđeno je da tužilja do prijema rešenja od 22.08.2016.godine nije znala da joj je neosnovano isplaćivan iznos primanja uvećan za sauživaoca, sina BB.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, uz shvatanje da tužilac nema pravo da zahteva vraćanje utuženog iznosa, jer je vršio isplate iako je znao, odnosno morao znati da nije dužan platiti. Sud je cenio da je organ uprave bio dužan da postupa u skladu sa standardima stručne pažnje, da mu nije moglo ostati nepoznato da za lice koje je navršilo 27 godina pravo na naknadu odnosno uvećanje prestaje po sili zakona, da je organ bio dužan da po službenoj dužnosti pravovremeno donese odgovarajuće rešenje da se tuženoj umanjuje iznos novčane naknade na ime sina, počev od ..2003.godine, a da takvo rešenje nije doneto, već je državni organ usled svog nesavesnog postupanja nastavio da tuženoj 14 godina isplaćuje uvećanu naknadu, iako je osnov prestao, o čemu je znanja morao imati. U pravnim razlozima ocene o neosnovanosti zahteva za vraćanje isplaćenog, sud se pozvao na član 211., član 213. i član 216. Zakona o obligacionim odnosima. Uz navedeno, prvostepeni sud je osnovanim ocenio prigovor zastarelosti potraživanja, pozivom na član 371. navedenog zakona.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda o neosnovanosti zahteva za povraćaj više isplaćene naknade od pripadajuće, uz date razloge za drugačiju ocenu, pri kojoj prihvata da tužilac jeste bio dužan sam da uoči da je najkasnije ...2003.godine prestalo pravo tužene da ostvaruje bilo kakva primanja za sina koji je tada napunio 27.godina, kao i da donese odgovarajuće rešenje, ali smatra da ne postoji propis po kome bi zbog svog propusta da to učini tužilac bio lišen prava da zahteva vraćanje iznosa koji je tim propustom tužena stekla bez osnova. Uz navode da neukost i neznanje tužene, i njena savesnost ili nesavesnost pri primanju spornih isplata, nema uticaja na njenu obavezu da vrati stečeno bez osnova, drugostepeni sud je obavezao tuženu na isplatu traženog iznosa sa zakonskom zateznom kamatom počev od utuženja do isplate, primenom člana 210., člana 277. i člana 324. ZOO. Pri tom, drugostepeni sud smatra da je prigovor zastarelsti delimično osnovan, ali da tužena na kojoj je teret dokazivanja osnovanosti prigovora i iznosa zastarelog dela potraživanja, nije predložila nikakav dokaz na tu okolnost, te da stoga sud nema mogućnosti da iznos naveden u pravnosnažnom rešenju organa uprave umanji za bilo koji deo.

Revizija tužene osnovano ukazuje da je pobijanom presudom drugostepenog suda pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište drugostepenog suda. Predmet spora je potraživanje naknade više isplaćenog iznosa za period od 01.02.2006.godine do 22.08.2016.godine. Povraćaj isplaćenog je tražen tužbom podnetom 27.12.2016.godine, bez specifikacije o isplatama vršenim u navedenom periodu. Rešenjem organa uprave od 22.08.2016.godine je utvrđeno da je korisnici prava nepravilno isplaćen iznos za sauživaoca, sina. U tom rešenju, kao i u sudskom postupku, je utvrđeno da je sin tužene završio školovanje u 1995.godini. Još tada je mogla biti uskraćena isplata uvećanja po pravu ostvarenom u Republici Hrvatskoj, ali propustom organa u Republici Srbiji to nije učinjeno. Isplata je nastavljena da se vrši na prethodno uspostavljeni način tokom niza narednih godina, bez službene provere o daljoj ispunjenosti uslova za isplatu uvećanja za sauživaoca, koje je po rešenjima o priznatim pravima bilo oročeno do završetka školovanja sina tužene. Druga rešenja nisu donošena, nije rešavano o pravima, sve do rešenja od 22.08.2016.godine kojim su utvrđene nepravilnosti u isplati, kao merodavne za uskraćivanje isplate onog što više ne pripada. Za dotada isplaćeno, tužilac nema pravo da zahteva povraćaj iz razloga navedenih u prvostepenoj presudi, koje revizijski sud prihvata kao pravilne, pri tom imajući u vidu da je osnov za isplatu uvećanja otpao u 1995.godini i da je prigovor zastarelosti osnovan.

Na osnovu izloženog i člana 416. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je preinačio pobijanu presudu i odlučio kao u izreci.

O troškovima revizijskog postupka je odlučeno na osnovu člana 165. stav 2. ZPP. Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove za sastav revizije. Tužena ne podleže taksenoj obavezi.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić